Ђавоља варош

Јединствен природни споменик

Геморфолошки феномен ”Ђавоља варош”, налази се у селу Ђаке, 30 км југоисточно од Куршумлије на обронцима Радан планине. До ње се долази скретањем са ауто-пута Ниш-Куршумлија-Приштина код Саставака, узаним асфалтним путем до села Зебице (5,7 км), добрим асфалтним путем до уласка у заштићено подручје (3 км) и пешице до видиковца (900 м). Овај вредни локалитет чине два, у свету ретка природна феномена: земљане фигуре, као специфични облици рељефа, који у простору делују врло атрактивно и два извора воде, високе минерализације. Атрактивност феномена допуњује природни амбијент, који око земљаних фигура делује мистично, а у ширем окружењу живописно и питомо.

Ђавољу варош чине 202 фигуре, настале ерозијом, различитог облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0,5 до 3 м, са каменим капама на врху. Овај процес траје вековима, куле се образују, расту, мењају, скраћују, нестају и поново стварају. Земљани стубови су грађени од три слоја различитог састава: у подлози је слој лапорца, дебео до једног метра, у средини је жућкаста глина дебела до три метра, а изнад ње је најдебљи слој од пешчара, покривен андезитским плочама, које штите рестреситу подлогу од разарања и одношења. Ови специфични облици рељефа настали су деловањем кишнице на некадашњу топографску површину. Спирањем песка и шљунка испод мањих или већих камених блокова остају фигуре у облику кула и пирамида. Ипак, спољашне силе (киша, снег, лед, ветар) временом нагризају “куле”, руше их док се услед спирања тла стварају нове. Тако се земљани стубови “померају”, увлачећи се све дубље у унутрашњост планинксе косе.

Овај природни феномен јединствен је у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава на Алпима. “Куле” у Ђавољој вароши су већих димензија и постојаније, па је зато најпознатији споменик природе ове врсте у Европи. У свету је била познатија “Башта богова” у САД. Јединстевну творевину природе међу првима су почели да посећују љубитељи уметничке фотографије, па је тако 1977. године у Ђавољој вароши основана прва Интернационална колонија уметничке фотографије у нашој земљи, која и данас постоји. Поред ликовне и вајарске колоније део тог стваралаштва може се видети у галерији у Ђавољој вароши, а многа су обишла земљу и свет. Овај вредан локалитет стављен је под заштиту државе 1959. године, а 1995. године Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја и сврстан у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ха површине.

Мистика Ђавоље вароши вековима је побуђивала машту овдашњих мештана, па су настале многе легенде. По једној легенди фигуре представљају окамењене сватове који су по наговору ђавола хтели да венчају брата и сестру. По другој, то су окамењени ђаволи које су надмудрили ђаци у опклади, а по трећој легенди земљане скулптуре представљају ђаволе, којих су се људи ослободили преноћивши једну ноћ поред црквишта Свете Петке, која се налази у непосредној близини земљаних фигура. У околини Ђавоље Вароши су две воде необичних својстава. ”Ђавоља вода” је хладан и екстремно кисели (пх 1,5) извор са високом минерализацојом (15 г/л) воде). Налази се у Ђавољој јаруги “Црвено (Ђавоље) врело”, други извор је нешто даље од првог и ближе улазу у заштићено подручје, са пх 3,5 и са нижом општом минерализацијом (4.372 мг/л воде). Овакве воде су врло ретке у свету.

Земљане фигуре као најизраженији геоморфолошки феномен ове врсте у Европи, представљају изванредну туристичку атракцију која из године у годину привлачи све већи број туриста свих категорија, научних радника и љубитеља природе. Посетиоцима локалитета на располагању су галерија, сувенирница, ресторан са специјалитетима испод сача. Разгледање и фотографисање фигура могуће је из различитих углова са три видиковца. За организиване групе обезбеђени су водичи на српском, енглеском и руском језику, а посебан догађај посетиоцима представља ноћни обилазак у којем се прожимају мистика фигура, светлосни ефекти, музика и легенде. Ђавоља варош је простор који многе не оставља равнодушним.

По једној легенди, фигуре представљају окамењене сватове који су хтели да венчају сестру и брата, по другој то су окамењени ђаволи које су ђаци надмудрили у опклади, а по трећој земљане скулптуре представљају окамењене ђаволе којих су се људи ослободили преноћивши једну ноћ на том месту.

Више о Ђавољој Вароши на www.djavoljavaros.com

Величина слова