Изложба o Топличком гвозденом пуку „Књаз Михајло“ историчара Петка Марјановића

Обележено 105 година од формирања Топличког гвозденог пука – „Књаз Михајло“
9. октобра 2017.
Наставак активности на побољшању путне инфраструктуре у куршумлијској општини
10. октобра 2017.
Прикажи све

Изложба o Топличком гвозденом пуку „Књаз Михајло“ историчара Петка Марјановића

У току ослободличаних ратова 1912 – 1918. године Србија је мобилисала око сто пукова. Све ратне јединице храбро су се бориле али је само један пук због своје легендарне храбрости добио назив „Гвоздени пук“ Био је то 2. Пешадијски пук 1. Позива „Књаз Михајло“. Овај пук учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године а сачињавало га је људство од 21. до 31. године живота.

У Првом балканском рату већ сама мобилизација пука у Прокупљу изазвала је дивљење. Пук са 4.655 војника и подофицира и 60 официра кренуо је са мобилизацијског места већ после четвртог дана мобилизације. У рат је кренула снага и младост Топлице, Јабланице и Заплања. Други пешадијки пук учестовтао је у свим биткама у Првом балканском рату: у Кумановској бици, у борбама за ослобођење Прилепа и Битоља. У овом рату из његовог састава избачено је укупно 833 војника, подофицира и официра.

У Другом балканском рату 1913. године пук је стекао бесмртну славу у бици на Брегалници, чувеним јуришима на коту 650, када је пробио бугарски фронт. Само за двадесет четири сата борбе у овој бици пук је имао исте губитке као у целом рату са Турцима 1912. године. Имао је и тешке борбе на Грленским висовима. Укупни губици овог пука у Другом балканскомрату износили су 33 официра у 2.120 каплара, подофицира и редова. Због испољене храбрости у овом рату добио је назин „Гвоздени пук“.

Губици овог пука у оба балканска рата (погинули, рањени и нестали) достигли су 43 официра и 2.938 редова каплара и подофицира. Међу жртвама рата био је и његов први ратни командант потпуковник Владимир Ристић.

„Гвоздени пук“ је у току Првог светског рата учествовао у борбама на Церу, Дрини и Колубари. За четири месеца колико су трајале борбе 1914. године имао је велике губитке. Погинуо је командант пука Миливоје Стојановић, а из строја је избачено 35 официра и 2.303 калпара, подофицира и редова, дакле 38% формацијског састава.

Почетком 1915. године „Гвоздени пук“ је пребачен у Македонију, да обазбеђује границу према Бугарској и штити одступницу српској војсци, те да се уз борбу повлачи према Албанији. После паљења мостова код Струге, као последња српска јединица повлачио се преко Албаније уз минималне губитке и стигао у Валону, одакле је средином фебруара 1916. године италијанским бродовима пребачен на острво Крф. На Крфу је реорганизиван, припојен му је 2. пешадисјки пук 2. позива. После опоравка почетком априла 1916. године пребачен је бродовима у Солун. Три месеца је у логору Сурукли, затим је упућен на Солунски фронт.

Величина слова