Предели у области Косанице и Горње Топлице у својим недрима крију трагове и странице средњевековне прошлости српског народа. На та времена данас подсећају Немањине задужбине, затим манастиришта, цркве и црквишта. Има их још у траговима и рушевинама. Неки су у новије време откривени, други обновљени или се тек подижу.

Зналци кажу да нема насеља у куршумлијском крају у коме нема таквих трагова. Зна се да су у средњем веку у Влахињи, Грабовници, Зебицама, Трпезама, Богујевцу и још неким сеоским пределима постојали манастири. У њима су, у дивном природном окружењу, као ретко где, у прошлости овога краја, уточиште нашла манастирска братства на свом узвишеном задатку очувања духовне и националне самобитности. Она су, у тишини векова, обављала своју свету мисију.

Сасвим је извесно да су у готово сваком од 90 насеља у области Косанице и Горње Топлице постојале или постоје светиње. Немањићи су на овим просторима зачели српску духовност, подижући храмове, старије од Хиландара и чувене саборне цркве у Паризу Нотре Даме де Парис. Тачније, црква Св. Николе у Куршумлији, задужбина Стевана Немање, по датуму градње, старија је од Хиландара 32, а од париског Нотр Дама 92 године.

Разумљиво је, истичу познаваоци средњевековних прилика на овом простору, што ову област, као нераздвојну целину, називају Косаничком Светом Гором, Косаничким Атосом, јер има толико светиња као Света Гора.

МАНАСТИР СВЕТОГ НИКОЛЕ

Остаци манастира Светог Николе

Храм Светог Николе је један од најстаријих споменика у Србији. Немањину богомољу чине троделни олтарски простор са куполом на средини и једним мањим одељењем на јужној страни, које је највероватније било предвиђено за гробницу ктитора. Уз западну страну, за време владавине Стевана Првовенчаног, дограђена је спољна припарта са две високе куле. За време Краља Милутин дограђена је капела.

После 323 године у манастиру Светог Николе у Куршумлији обављају се богослужења и наставља се духовни живот монаха. Предстоје радови на уређењу манастирског комплекса.

МАНАСТИР СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Остаци храма Свете Богородице на ушћу Косанице у Топлицу

Манастир Свете Богородице саградио је Стеван Немања  и посветио га својој жени Ани, која је, неко време била монахиња и прва игуманија. Манастир је смештен на ушћу Косанице у Топлицу. Манастирска црква је била једнобродна грађевина са зидним иконостасом.

Богородичин манастир је био активан до 1690. године, а у време Турских пустошења доживео судбину мушког манастира Светог Николе.

Верници ову духовну светињу називају „Петковача“ и сваке године, на Велики петак, у њеној порти окупља се хиљаде грађана на традиционални народни сабор. Овај споменик је стављен под заштиту као непокретно културно добро од изузетног значаја.

ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Црква Свете Тројице у Куршумлији саграђена 1902. године. Налази се у центру града.

Ова црква се знатно разликује од осталих цркава овог краја по својој орјенталној ахитектури и монументалности. Припада моравској градитељској школи. Дужина цркве са олтаром је 21 м, ширина 7 м, а висина 12 м. Црква је осликана 2000. године, а иконостас у дуборезу изграђен је 2002. године.

У дворишту цркве налази се спомен чесма, а с леве стране парохијски дом.

ЦРКВА СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА У ПРОЛОМ БАЊИ

Црква Светог Преображења изграђена је 2013. године, с благословом патријарха Српске православне цркве Његовог преосвештенства г. Иринеја.

Налази се на видиковцу наспрам хотела „Радан“. До ње се долази пешачким мостом веома атрактвног изгледа. Са овог видиковца се пружа величанствен поглед на бањско насеље и околину. Црквеним степеницама стиже се до „Етно крчме“, а даље пешачком стазом до светиње Светог Лазара.

ХРАМ СВЕТОГ ЛАЗАРА У ПРОЛОМ БАЊИ

Црква Светог великомученика Лазара од центра Пролом Бање удаљена  је 2,5 км. То је једина црква брвнара у Топлици и на југу Србије, коју су да би сачували успомену на ахитектуру старог караја саградили досељеници са Голије 1890. године.

Према предању у њој  се причестио део српске војске пред одлазак у бој на Косово. У дворишту ове цркве налазе се шест спирално увијених стабала шљиве, а легенда каже да су војници после причешћа шест пута обилазили цркву молећи се за победу на Косову. Шљиве су се увијале у смеру у коме се војска окретала. Временом, су стара стабла нестајала, ницала су нова и увијала се али их је увек било свега шест.

ЦРКВА СВЕТОГ МИНЕ У ШТАВИ

У Штави, селу на источној падини Копаоника, западно од Куршумлије и Луковске Бање, на удаљености  осам километра од Лукова, налази се један од најзначајних и назанимљивијих храмова у области Топлице и Косанице.

Реч је о цркви Светог Мине, која је, захваљујући напорима Завода за заштиту споменика културе у Нишу, заштићена, пошто су на њој изведни конзерваторско-рестауратосрки радови а делимично је испитана и некропола. Богомоља је позната по очуваном живопису.

Најстарије веровање каже да је црква саграђена 37 година после Косовског боја. Овде се према предању склонио највећи број преживелих српских витезова који су ту, у скровитом месту, бојећи се турске одмазде, провели остатак живота. Ту су живели и сахрањивани су у заједничкој гробници.

Кумство уместо сукоба

У суседом селу Мрче – каже легенда – столовао је војвода Мркша, по коме је то насеље  добило данашњи назив. У том селу тада су постојала два храма, од којих је један био дворска црква.  У њеној близини војвода Мркша је имао свој двор, а на висини Беласица, на обали Кулског потока “бијелу кулу“. Његово се „царство простирало од Копаоника и Јастрепца до долине Топлице“.

Један војвода из села Штаве, каже даље предање, искористио је одсуство војводе Мркше, иначе истакнутог властелина на двору Вука Бранковића у Вучиртину, и са својим суседима порушио цркву у селу Мрче, саградивши од ње нову богомољу, али у свом селу, пошто у Штави није било ниједног храма. Сазнавши за то по повратку у село Мрче, војвода Мркша сакупи “силну војску“ и „крену у обрачун са Штављанима“.

Међутим, становници Штаве, да би сачували цркву и избегли сукоб, сачекају војводу и испред њега изнесу четрдесеторо некрштене деце. Видевши то, Мркша одустане од похода, окуме се и тако избегну страдање.

КАСНОАНТИЧКА БАЗИЛИКА

На узвишењу, на ушћа код Косанице у Топлицу, са десне стране Топличке магистрале налазе се конзервирани темељи импозантне грађевине за коју стручњаци кажу да потиче из шестог, односно седмог века.

У питању је базилика, чији је значај у томе што доприноси истраживању  и проучавању традиције и континуитета  визнатијског  и средњовековног неимарства на српским просторима, пошто је древна грађевина, зидана у јустинијанском и постујстинијснском периоду, а да су касније надрагдње настале у 12. веку, у доба Немањића.

ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА

У центру Луковксе Бање постојала је црква Светог Ђорђа. Предање каже, да она потиче из доба Немањића, а порушили су је Турци. Око црквишта које је уништено приликом изградње пута, на Ђурђевдан окупљао се народ. Уз благослов Епископа Нишког Иринеја, АД “Планинка“ изградила је нову цркву на другој локацији, на Ненадовом камену – 975 м н.в.  изнад централног дела бање. Овај духовни храм, изузетно је атрактиван с обзиром да преставља изванредан видиковац како на Бању тако и ближу околину.

До цркве воде две „Стазе здравља“, прва је дуга 900 м, веома напорна за пешаке, и предвиђена за спортске и рекреативне активности, док је друга лакша, те туристи иду заобилазним путем са знатно мањим успоном, у дужини од 2 км. На овом простору уређен је  и видиковац, веома атрактиван за фотографисање околине, а степеницама је повезан са црквом.

ЦРКВА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

На уласку у Луковску Бању у засеоку Бабићи, на сеоском гробљу налази се црква Светог апостола Петра и Павла. Према народном веровању цркву је подигао краљ Милутин, за време чије је владавине у овом крају постојало неколико топионица руде за прераду олова, бакра, сребра и злата. Порушена је за време Турака, а обнољена 1871. 1895. и 1983. године након земљотреса. Дужина цркве са олтаром износи око 10 м, ширина и висина по 5 м. Од Луковске Бање удаљена је 15 минута хода, а од Куршумлије 34 км.

ЦРКВА СВЕТИ ВРАЧИ У ГОРЊОЈ МИКУЉАНИ

У Горњј Микуљани, на скровитом месту налази се црква Светих Врача, чији је почетак изградње према предању, благословио и темељ освештао Свети Сава.

На тај важан догађај, кажу, подсећа троугласти камен, који се и сада чува у овој богомољи.

У народу влада веровање да је црква у Горњој Миљуни била манастиркска болница и да су у њој лека налазили калуђери и монахиње из Немњиних светиња у Куршумлији и других манастира и храмова