Обележена 102. годишњица Топличког устанка

ТО Куршумлија на 41. Међународном сајму туризма у Београду
26. фебруара 2019.
ЈПКД Топлица: Израда нове атмосферске канализације у улици Петра Бојовића
4. марта 2019.
Прикажи све

Обележена 102. годишњица Топличког устанка

У селу Мачковцу, код Куршумлије, обележена је сто друга годишњица Топличког устанка, где је 26. фебруара 1917. године започела битка, која је прерасла у устанак. Топлички устанак 1917. године, познат је и као устанак на југу Србије или народна буна, организован против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата.

Јунаци Топлице, предвођени Костом Војиновићем и Костом Пећанцем били су и остали једина формација за време трајања Првог светског рата (1914 – 1918), која се супротставила страном окупатору, односно централним силама – Немачкој, Аустроугарској и Бугарској. Топлички устанак је подигнут у фебруару месецу (1917. године) у Куршумлији, а непосредан повод био је терор бугарског окупатора, који је присилно мобилисао Србе за бугарску војску.

Народ који заборавља своју традицију, заборавља историју, народ који заборавља своју историју, губи државу, национални и културни идентитет. Зато је потребно да се присетимо светле и славне традиције наших предака, који су своје животе уградили у нашу слободу. Цена коју су платили је патња и страдање. На почетку обележавања годишњице, са великим поштовањем и у посебној тишини, присутни су минутом ћутања одали почаст настрадалим јунацима, док је парастос служио свештеник цркве Свете Тројице у Куршумлији – Слободан Милетић.  У име Општине Куршумлија, мештана Мачковца и околних села, грађана слободарске Топлице и устаничке Косанице поздрављени су гости: командант касарне „Топлички устанак“  потпуковник Грујица Вуковић, председник Скупштине општине Куршумлија – Дејан Ловић, представници Туристичке организације општине Куршумлија, Удужења СУБНОР из Куршумлије, Гвозедни пук – Игриште и сви који су присуствовали обележавању 102. године Топличког устанка.

На месту на коме је организован помен, у куршумлијском селу Мачковац, 26. фебруара 1917. године, отпочела је борба наших предака за ослобођење. Истог дана Куршумлија је већ била ослобођена и остала је под контролом устаника 20 дана, до 16. марта 1917. године, када су је заузели Аустроугари. Топлички устанак је имао велики значај, јер се отпор према окупатору све више ширио, па је поред Топлице захватио Тимочку и Неготинску крајину. Топлички устанак је имао одјека и међу силама Антанте, савезника Србије, јер је европска штампа са одушевљењем писала о овом догађају, као једином организованом покрету отпора на територији под окупацијом Централних сила. Устаници су под оружјем мобилисали око 13.000 војника, док су снаге Бугара и Аустроугара бројале око 35 до 40 000.

У почетку су имали великог успеха, ослобођени су: Куршумлија, Блаце, Прокупље, Рибаре, Рибарска Бања, Лебане, али пошто је изостала очекивана помоћ са Солунског фронта, устанак је коначно угушен 25. марта 1917. године. У борбама се највише истакао Коста Војиновић -Косовац, који је однео велику победу над окупаторским снагама у Јанковој клисури, у близини Бруса, али је страдао децембра месеца 1917. у селу Гргуре, током одмазде и прогона од стране окупаторских снага. Процењује се да су укупни губици устаника износили око 2.500 људи.

 У име Општине Куршумлија, на годишњици обележавања Топличког устанка, госте је најпре поздравио  Драган Симић. Ученица ОШ „Милоје Закић“, Јована Филиповић, рецитовала је песму „Домовина“ – Душана Васиљева.Народни гуслар, Новак Миленковић из Куршумлије, подсетио је присутне на херозиам и страдање наших јунака. Са посебном емоцијом стихове песме „Србија“ – Оскара Давича, казивао је Јован Ћосић – ученик Економске школе у Куршумлији.

Након пригодног програма, уследила је церемонија полагања венаца. Исте су на спомен обележје настрадалим српским јунацима положили, командант касарне „Топлички устанак“ потпуковник Грујица Вуковић, председник Скупштине општине Куршумлија – Дејан Ловић, делегација Туристичке организације Општине Куршумлија, предвођена директорком Јасмином Савић, директор ШГ „Топлица“ Куршумлија, представници „Савеза потомака ратника Србије“, Удружење СУБНОР из Куршумлије, Удружење „Гвоздени пук“ из Игришта.