Обележена стогодишњица Топличког устанка у Мачковцу

Позив грађанима да употпуне поставку изложбе о Топличком устанку
27. фебруара 2017.
На тргу Топличких јунака обележено 100 година од устанка
28. фебруара 2017.
Прикажи све

Обележена стогодишњица Топличког устанка у Мачковцу

У недељу 26. фебруара, код спомен чесме у селу Мачковац, одржана је јединствена светковина поводом стогодишњице Топличког устанка 1917. године, којој су присустовали командант Треће бригаде Копнене Војске Србије – Предраг Грбић, командант гарнизона у Куршумлији – потпуковник Грујица Вуковић, председник општине Куршумлија – Радољуб Видић, представници локалне самоуправе, велики број званица, мештани Мачковца и околине, удужења грађана и медији.

Далеке 1917. године, на овом месту огласила се прва устаничка пушка, чији ће пламен захватити целу Топлицу и југ Србије, Понишавље, Поморавље и Расину. Дан уочи устанка, у кафани “Код занатлије“ у Куршумлији, која се налазила на почетку Улице Вука Караџића, седео је финансијски начелник „акцизни“ Атанас Бакалов. У једном тренутку он је, надмено добацио групи наших људи, који су се затекли у овој кафани “Ваш крал сапанка“. Одмах је устао Ица Радоњић звани „Калајџија“ и с њим се ухватио у коштац. Бакалов је зачас треснуо кичмом о једно омање буре и једва устајући, пун гнева изашао напоље, претећи да ће Ицу тужити команданту места. Радоњићу је било јасно шта га очекује. Склонио се у кућу познаника и пријатеља Пере Ђокића, а када је, после дужег трагања, командант места Харизанов ушао у кућу Ђокића и позвао га да се преда, Ица Радоњић скочио је кроз прозор и побегао у суседно село Мачковац.

Овај догађај изазвао је узнемирење и страх код људи у вароши и у околини и што се више приближавао дан доласка бугарске регрутне комисије, озбиљно је упозорио оне који још нису били у шумама и планинама. Сутрадан последњи Куршумлију напуштају: Божа Димић, Влада Станковић, Цветко Оташевић, Миливоје Миленковић и Јован Јоксимовић. Неки су одлазили усред бела дана, пркосећи Бугарима: „Ми одосмо код Пећанца, доћи ће и вама црни петак! “. И тако је одавде кренуо ослободолички поход. Ослобођени су Куршумлија, Блаце, Прокупље, устаници су продрли до предграђа Ниша.

О Топличком устанку и његовом значају за ослободилачки покрет говорио је председник општине Куршумлија – Радољуб Видић:

“Топлички устанак је веома важан догађај у историји Србије. Био је то једини устанак у тада поробљеној Европи од стране Централних сила. Већина територије на којој је избио Топлички устанак био је под контролом Бугара. Повод за устанак народа против окупатора били су масовни злочини, пљачке и одвођење у интернацију великог броја цивила. Осим регрутације Срба за попуну борбене готовости бугарске војске окупатори су отпочели и са процесом присилне бугаризације становништва. Забрањивани су рад српских школа, употреба ћириличног писма, обичаји као и употреба српских презимена. Народ чија је војска била у Грчкој где је отворен Солунски фронт и била далеко од своје отаџбине морао је да се супротстави окупатору. Иако су војводе: Коста Миловановић Пећанац, Коста Војиновић, Милинко Влаховић, Тошко Влаховић и Јован Радоњић донели одлуку у селу Обилићу код Бојника да се устанак дигне у марту месецу незадовољан народ окупио се на овом месту у селу Мачковац, где је спонтано и почео устанак. Четири командира чета који су били на овом месту су: Цветко Оташевић, Анђелко Лазић, Раде Влаховић и Милош Милошевић који је према писаним подацима опалио из пушке први метак. Куршумлија је била ослобођена до 10 и 30 часова пре подне, затим су чувши овакву вест прокупчани ослободили Прокупље. Устаници су под оружјем мобилисали 13.000 војника, док су бугарске снаге бројале између 35 и 40 хиљада војника. Ослобођени су Куршумлија, Прокупље, Рибарска Бања и Лебане. Пошто је изостала помоћ са Солунског фронта који није био пробијен, устанак је угушен у крви 25. марта 1917. године.

Војне доктрине кажу да је устанак можда подигнут у невреме с обзиром на ситуацију на фронту. Али поносни Топличани једноставно нису више могли да трпе зулум окупатора. Чаша се прелила када су почели да регрутују српске младиће у бугарску војску да би се борили против своје браће који су већ били у Топличком Гвозденом пуку.

Подизањем овог скромног спомен обележја показали смо да огромно јунаштво и страшне жртве наших предака у борби против неправде и ропства не смеју и не могу да се забораве.

Подсетићу вас да је пре пар месеци народ у селу Игришту подигао соменик Топличком гвозденом пуку. Не сматрам да смо са ова два геста заслужили неку славу већ смо само делимично опрали образ претходним генерацијама које због разних државних идеологија то нису смеле или нису хтеле да ураде.

Данас смо срећни што је Топлички устанак постао државна манифестација“.

Председник Видић је након тога позвао окупљене да из Мачковца пођу у Прокупље, где се одржавала централна манифестација под покровитељством Председника Републике и Владе Републике Србије.

Уз највеће војне почасти командант Треће бригаде Копнене Војске Србије – Предраг Грбић, председник општине Куршумлија – Радољуб Видић и директор Народне библиотке – Драган Симић свечано су открили споменик, након чега је исти освештан.

Делегација Војске Србије, представници локалне самоуправе удружења и потомци положили су венце и цвеће уз поруку са да се хероизми и страдања напаћеног српског народа, под бугарском окупацијом, никада не забораве и никада не понове.

Величина слова