• 758

    Поносни на историјску чињеницу да су Немањићи на овом простору зачели српску духовност подижући храмове, старије од највећих европских светиња...

  • 759

    Наша општина обилује јединственим природним лепотама и раритетним геолошким феноменима...

  • 763

    Традиционално богато културно и историјско наслеђе...

Туристички кластер раданског подручја

Туристички кластер раданског подручја „Радан кластер“ покрива територије општина Бојник, Лебане, Куршумлија, Медвеђа и Прокупље. Основан је 03.12.2012 године, са седиштем у Лебану и канцеларијом у Куршумлији.

Иницијатор за оснивање кластера је А.Д.“Планинка“ из Куршумлије, а оснивачи су девет средњих и малих предузећа и предузетника и четири организацие за подршку (Универзитет Сингидунум из Београда, Висока туристичка школа из Београда, Центар за развој јабланичког и пчињског округа из Лесковца и Народни музеј Топлица из Прокупља). Касније се учланило још 14. чланова тако да кластер данас има укупно 27 чланова, од чега су два из иностранства: Технолошки универзитет Владимир Глигоровић Шухов из Белгорода, Русија и Technisches Büro für Landschaftsplanung, Waidhofnerstraße Amstetten, Аустрија.

Основни циљеви и задаци кластера су: заједнички послови на валоризацији и презентацији туристичких потенцијала, формирање заједничког туристичког производа, јединствене туристичке понуде и јединствен наступ на домаћем и иностраном тржишту, заједничке активности на бољем саобраћајном повезивању туристичких локалитета (изградња путева) и координација многих других активности на унапређењу и развоју туризма на овом подручју.

Оснивање кластера су подржале локалне самоуправе и општинске туристичке организације свих пет општина, ресорна министарстава, Туристичка организација Србије, научне установе и многе друге организације. Раданско подручје располаже великим потенцијалима за развој разних видова туризма (бањски, културни, зимски, планински, рекреацини, рурални, ловно – риболовни и др.). Неки туристички локалитети се добро развијају па су постали познате и афирмисане туристичке дестинације: Пролом Бања, Луковска Бања и Ђавоља Варош. На другој страни постоје локалитети који по свом туристичком значају представљају потенцијалне дестинације од европског значаја, а нису туристички валоризовани и промовисани, и немају адекватну организацију уређења и туристичке експлоатације: Неолитско насеље Плочник, Царичин Град и будући Парк природе „Радан“. За који је урађен и усвојен Просторни план (469 км²), очекује се Уредба Владе Републике Србије о заштити овог подручја. На раданском подручју постоје још две такође познате бање Сијаринска са стационаром “Гејзир” који без обзира на велико ангажовање руководства ради доста отежано. Потребна је адаптација и реконструкција стационара и знатно боља пропаганда. Друга је Куршумлијска Бања са стационаром “Жубор” која је затворена и не ради већ 10 година и ако је стационар у доста добром стању. Ова бања се не активира због проблема власништва. Постоји судски спор између Државе и Фонда пензиског и инвалидског осигурања, који би трбало што пре окончати како би бања почела да ради.

На Раданском подручју постоје и многи други познати и мање познати туристички локалитети: Немањини манастири у Куршумлији, Епигенија реке Топлице и Брдо Хисар у Прокупљу, Беговића гроб на Радану, Рипиводе, Деливоде и Низбрдна узбрдица на источним падинама Радана, Брестовачко језеро код Бојника. Нарочито су важне природне вредности и услови за развој разних видова туризма (рељеф, микроклима, експозиција терена, богаство биљног и животињског света) на планини Радан, околним планинама и југоисточном делу Копаоника, које до сада нису туристички валоризоване и промовисане, што ће у наредном периоду поред повезивања путном мрежом да буде приоритетни задатак Кластера.

Више информација на www.radanklaster.rs