Energetska efikasnost i održivi razvoj

Održivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, pri čemu ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe i u svojoj osnovi ima skladan odnos ekologije i privrede. Glavne komponenete održivog razvoju su ekonomska održivost, socijalna i ekološka održivost i kao takav traži promene u dosadašnjem načinu proizvodnje, korišćenju resursa, potrošačkih navika, tako i promenu svesti u oblasti ekonomije, politike i društva.

Iako se održivi razvoj poistovećuje sa zaštitom životne sredine, on je širi koncept jer na sveobuhvatan način nastoji da rast i razvoj stavi u funkciju poboljšanja svih aspekata života i rada ljudi. Uzimajući u obzir da se u osnovi energetske efikasnosti nalazi efikasna i racionalna upotreba resursa i korišćenje obnovljivih izvora energije, energetska efikasnost predstavlja jedan od bitnih elemenata održivog razvoja.

Projekat “Ka ekološki odgovornoj i održivoj zajednici kroz primenu koncepta energetske efikasnosti”, ima za cilj da opština Kuršumlija postane održiva i opremljena zajednica u komunalnom smislu, bogata zelenilom, čistih i uređenih površina, sa očuvanom zdravom životnom sredinom i odgovornim ponašanjem građana prema životnoj sredini. Specifičnim ciljevima projekta je definisano racionalno i efikasno upravljanje, usavršavanje i rekonstrukcija javnih objekata u opštini Kuršumlija u skladu sa strateškim prioritetima i principima održivog razvoja. Projektnim aktivnostima rešavaju se problemi sa kojima se susreću lokalne samouprave kao što su nedostatak finansijskih sredstava za poboljšanje energetske efikasnosti, nedostatak tehničkih i institucionalnih kapaciteta za sprovođenje politike održivog razvoja, promena navika i načina ponašanja u domaćinstvima kao i podizanje svesti o značaju razumevanja koncepta energetske efikasnosti. Razvoj energetski održive opštine zahteva i snažnu, energetski orijentisanu opštinsku administraciju, zasnovanu na efikasnoj organizacionoj strukturi a ulaganje u energetsku efikasnost vodi poboljšanju kvaliteta života građana i indirektno doprinosi lokalnom ekonomskom razvoju i otvaranju radnih mesta.

Srbija je prinuđena da uvozi sve skuplju naftu i prirodni gas, pa se kao glavni pravac razvoja energetike nameće program energetske efikasnosti, iz razloga što smanjuje potrebu za uvozom energenata i produžava vek neobnovljivih energenata. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je ulaganje u energetsku efikasnost najbolji način za povećanje vrednosti objekata, uštedu energije i očuvanje prirodnih resursa. Podaci govore da se oko 40% primarne energije u svetu koristi u zgradama. Taj procenat u Srbiji je još veći i iznosi 50%. Građevinski sektor (stambeni i poslovni objekti) odgovoran je za najmanje 33% antropogenih emisija CO₂, koje narušavaju ravnotežu sunčevog zračenja na Zemlji. Potrošnja energije za grejanje u postojećim objektima kreće se od 150 do 200 kWh/m² godišnje. Da bi se racionalno koristila energija, preporuke su da se u rekonstruisanim objektima postigne nivo potrošnje energije za grejanje od oko 50 kWh/m² godišnje. Efikasnije korišćenje energije u najvećoj meri ima neposredno dejstvo i najjeftiniji je način snižavanja emisije CO₂, prevencije haotičnih klimatskih promena, smanjenja zavisnosti od uvoza energije i ograničenja posledica naglog porasta cena u oblasti energetike.

Ulaganje u različite mere energetske efikasnosti dovodi ne samo do poboljšanja kvaliteta života građana, već indirektno doprinosi i lokalnom ekonomskom razvoju i kreiranju novih radnih mesta. Srbija takođe ima šansu da kroz aktivnosti na implementaciji svojih mera štednje uposli više stotina hiljada ljudi u građevinskoj industriji koja bi time preuzela ulogu velikog pokretačkog motora.

Imajući u vidu da Kuršumlija spada u red nerazvijenih opština a da ima značajan kapacitet za proizvodnju solarne energije, s obzirom da se na njenoj teritoriji nalazi najveća solarna elektrana u Srbiji “Matarova”, uvođenje koncepta energetske efikasnosti može biti jedan od potencijalnih pokretača razvoja opštine i očuvanja prirodnih resursa opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija je isključivo odgovorna za sadržaj ovog dokumenta i on ne predstavlja neophodno stavove Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Srbije.