Енергетска ефикасност и одрживи развој

Одрживи развој јесте развој који задовољава потребе садашњице, при чему не угрожава способност будућих генерација да задовоље своје потребе и у својој основи има складан однос екологије и привреде. Главне компоненете одрживог развоју су економска одрживост, социјална и еколошка одрживост и као такав тражи промене у досадашњем начину производње, коришћењу ресурса, потрошачких навика, тако и промену свести у области економије, политике и друштва.

Иако се одрживи развој поистовећује са заштитом животне средине, он је шири концепт јер на свеобухватан начин настоји да раст и развој стави у функцију побољшања свих аспеката живота и рада људи. Узимајући у обзир да се у основи енергетске ефикасности налази ефикасна и рационална употреба ресурса и коришћење обновљивих извора енергије, енергетска ефикасност представља један од битних елемената одрживог развоја.

Пројекат “Ка еколошки одговорној и одрживој заједници кроз примену концепта енергетске ефикасности”, има за циљ да општина Куршумлија постане одржива и опремљена заједница у комуналном смислу, богата зеленилом, чистих и уређених површина, са очуваном здравом животном средином и одговорним понашањем грађана према животној средини. Специфичним циљевима пројекта је дефинисано рационално и ефикасно управљање, усавршавање и реконструкција јавних објеката у општини Куршумлија у складу са стратешким приоритетима и принципима одрживог развоја. Пројектним активностима решавају се проблеми са којима се сусрећу локалне самоуправе као што су недостатак финансијских средстава за побољшање енергетске ефикасности, недостатак техничких и институционалних капацитета за спровођење политике одрживог развоја, промена навика и начина понашања у домаћинствима као и подизање свести о значају разумевања концепта енергетске ефикасности. Развој енергетски одрживе општине захтева и снажну, енергетски оријентисану општинску администрацију, засновану на ефикасној организационој структури а улагање у енергетску ефикасност води побољшању квалитета живота грађана и индиректно доприноси локалном економском развоју и отварању радних места.

Србија је принуђена да увози све скупљу нафту и природни гас, па се као главни правац развоја енергетике намеће програм енергетске ефикасности, из разлога што смањује потребу за увозом енергената и продужава век необновљивих енергената. Искуства развијених земаља показују да је улагање у енергетску ефикасност најбољи начин за повећање вредности објеката, уштеду енергије и очување природних ресурса. Подаци говоре да се око 40% примарне енергије у свету користи у зградама. Тај проценат у Србији је још већи и износи 50%. Грађевински сектор (стамбени и пословни објекти) одговоран је за најмање 33% антропогених емисија ЦО₂, које нарушавају равнотежу сунчевог зрачења на Земљи. Потрошња енергије за грејање у постојећим објектима креће се од 150 до 200 кWх/м² годишње. Да би се рационално користила енергија, препоруке су да се у реконструисаним објектима постигне ниво потрошње енергије за грејање од око 50 кWх/м² годишње. Ефикасније коришћење енергије у највећој мери има непосредно дејство и најјефтинији је начин снижавања емисије ЦО₂, превенције хаотичних климатских промена, смањења зависности од увоза енергије и ограничења последица наглог пораста цена у области енергетике.

Улагање у различите мере енергетске ефикасности доводи не само до побољшања квалитета живота грађана, већ индиректно доприноси и локалном економском развоју и креирању нових радних места. Србија такође има шансу да кроз активности на имплементацији својих мера штедње упосли више стотина хиљада људи у грађевинској индустрији која би тиме преузела улогу великог покретачког мотора.

Имајући у виду да Куршумлија спада у ред неразвијених општина а да има значајан капацитет за производњу соларне енергије, с обзиром да се на њеној територији налази највећа соларна електрана у Србији “Матарова”, увођење концепта енергетске ефикасности може бити један од потенцијалних покретача развоја општине и очувања природних ресурса општине Куршумлија.

Општина Куршумлија је искључиво одговорна за садржај овог документа и он не представља неопходно ставове Европске уније, Владе Швајцарске и Владе Србије.