Energetska efikasnost i racionalno korišćenje energenata

Energetska efikasnost predstavlja zbir mera i delovanja u svim oblastima života kojima je krajnji cilj minimalna potrošnja energije, pri čemu nivo rada i življenja ostaje isti ili se poboljšava. To nije samo štednja energije koja podrazumeva odricanja, već njena racionalna upotreba koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života i rada, kao i većoj konkurentnosti proizvodnje.

Oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji regulisan je najvećim delom Zakonom o efikasnom korišćenju energije i njegovim podzakonskim aktima ali je glavni posao na lokalnim samoupravama da sprovedu plan energetskih ušteda. Ulaganje u energetsku efikasnost vodi poboljšanju kvaliteta života građana i indirektno doprinosi lokalnom ekonomskom razvoju i otvaranju radnih mesta, a lokalnim samoupravama koje ispunjavaju kritetijume su na raspolaganuju sredstva iz fondova EU koja se tiču oblasti energetske efikasnosti. Projekat koji finansira Evropska unija, Vlada Švajcarske i Vlada Srbije preko Evropskog PROGRESa, “Ka ekološki odgovornoj i održivoj zajednici kroz primenu koncepta energetske efikasnosti” ima za cilj da opština Kuršumlija postane energrtski efikasnija i da građani podignu nivo svesti i znanja o značaju racionalne upotrebe neobnovljivih izora energije.

Potrošnja električne energije u Srbiji je izuzetno visoka, u industriji, saobraćaju a posebno u domaćinstvima. U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60%, odlazi na zgrade. Da bi računi za struju u domaćinstvima ostali isti, u slučaju minimalnog poskupljenja struje od 10 do 15%, neophodno je smanjiti potrošnju struje za isto toliko.

Prema podacima “Elektroprivrede Srbije” najveći udeo u potrošnji struje u domaćinstvima ima struja korišćena za grejanje stambenih prostorija. Domaćinstva u Srbiji za grejanje iskoriste duplo više energije nego što to čine prosečni evropljani, godišnje 220 kWh po kvadratu. Sa druge strane stepen energetske efikasnosti je na veoma niskom nivou. Većina stambenih objekata nema adekvatnu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno nekoliko puta više energije. Planom za energetsku efikasnost poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno je za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za 9% u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.

Preporuke za štednju ukupne energije u domaćinstvima odnose se na efikasnije korišćenje kućnih aparata i smanjivanje gubitaka toplote iz stanova i porodičnih stambenih zgrada. Među kućne aparate koji u najvećoj meri troše električnu energiju spadaju bojler, veš-mašina, šporet i frižider, a značajnu potrošnju ima i osvetljenje u stanovima. Najveća mogućnost smanjenja neefikasne potrošnje toplotne energije obuhvata uvođenje energetske efikasnosti u stambene, upravne i poslovne zgrade. Važni preduslovi za uštedu energije su: poboljšanje izolacije u zgradama, ugradnja regulacionih merala, uvođenje novog sistema utvrđivanja cena i smanjenje upotrebe električne energije za potrebe grejanja u domaćinstvima. Osim racionalne upotrebe energije u domaćinstvima, veliki potencijal za poboljšanje energetske efikasnosti postoji u sektoru industrije. Preporuke se odnose na ukidanje subvencija na cenu energije, korišćenje Ugovaranje rada u energetici i korišćenje Mehanizama cistog razvoja.

Opština Kuršumlija je u oviru projekta koji finansira Evropska unija,Vlada Švajcarske i Vlada Srbije preko Evropskog PROGRES-a , “Ka ekološki odgovornoj i održivoj zajednici kroz primenu koncepta energetske efikasnosti” izvršila rekonstrukciju zgrade osnovne škole Miloje Zakić, na kojoj je zamenjena stara i dotrajala stolarija u cilju smanjenja toplotne energije koja se na taj način gubila. Takođe deo aktivnosti u okviru projekta bio je usmeren na podizanje svesti i informisanje učenika na temu energetske efikasnosti, značaja uštede energije koju svakodnevno koristimo i načinima na koji oni i njihovo okruženje može da doprinese u podizanju nivoa energetske efikasnosti.

Srbija je prinuđena da u narednom periodu uvozi sve skuplju naftu i prirodni gas, pa se, tehnološki gledano, kao galvni pravac razvoja energetike nameće program energetske efikasnosti, iz razloga što smanjuje potrebu za uvozom energenata i produžava vek neobnovljivih energenata.

Ulaganje u različite mere energetske efikasnosti dovodi ne samo do poboljšanja kvaliteta života građana, već indirektno doprinosi i lokalnom ekonomskom razvoju i kreiranju novih radnih mesta. Srbija takođe ima šansu da kroz aktivnosti na implementaciji svojih mera štednje uposli više stotina hiljada ljudi u građevinskoj industriji koja bi time preuzela ulogu velikog pokretačkog motora. Istovremeno je neophodno raditi na povećanju znanja i svesti građana o racionalnom korišćenju neobnovljivih izvora energije i značaju koji ima energetska efikasnost očuvanje zdrave životne sredine.

Opština Kuršumlija je isključivo odgovorna za sadržaj ovog dokumenta i on ne predstavlja neophodno stavove Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Srbije.