Куршумлија на Велики петак

Велики петак или Страсни петак је хришћански празник којим се обележавају страдања Исуса Христа, његово распеће на Часни крст и његова смрт за спасење света.

Тога дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу, почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптужи, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га!“, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“, умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб, постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тело. Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства. На тај дан се не служи литургија, осим ако су Благовести.

На Велики петак се пости. Обичај је да се тога дана фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Христову крв. На Велики петек се не пева, не весели, а од Великог четвртка до Ускрса (недеље) када је, по веровању, Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер она су у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Традиционално Велики петак у Куршумлији обележава се код манастира Пресвете Богородице (Петковаче), где се верници окупљају од раних јутарњих сати, код најстарије задужбине Стефана Немање, коју је заједно са оближњим манастиром, посвећеном Светом Николи, подигао између 1159. и 1166. године. Сматра се да је ову светињу Немања подигао за своју супругу Ану, која се касније замонашила и била настојница манастира као монахиња Анастасија.

Божију службу служили су свештеници цркве Свете Тројице у присуству великог броја верника.