Безбедност наших суграђана је наш главни задатак – председник општине Куршумлија Војимир Чарапић са сарадницима обишао куршумлијско село Растелица
18. januar 2023.
Одржано традиционално пливање за Богојављенски крст у Куршумлији, најмлађи учесник Михајло Вучковић први допливао до Часног крста
20. januar 2023.
У парку Топличког устанка у четвртак 19. јануара са почетком у 11 часова обележенa је 145. годишњица Ослобођења Куршумлије од Турака.
Сваке године на овај датум се окупе грађани Куршумлије како би одали почаст погинулим јунацима и да се покаже како Куршумлија није заборавила своје храбре војнике.
Након парастоса, минутом ћутања одана је почаст палим борцима у српско-турском рату. На Споменик ослободиоцима венце су положили припадници Војске Србије, представници локалне самоуправе, представници Туристичке организације општине Куршумлија, Удружење Гвоздени пук Игриште и грађани Куршумлије.
Стихове песме – „Балканац“ Десанке Максимовић – рецитовала је Тамара Пећаранин, ученица другог разреда Гимназије Куршумлија.
Народ слободарске Топлице и устаничке Косанице робовао је под турском влашћу 424 године. Када је обновљена Кнежевина Србија ојачала, објавила је рат Турској 30. јуна 1876. године. Био је то почетак првог српско-турског рата у коме су војне операције српских кнежевина, Србије и Црне Горе, трајале четири месеца, у циљу довршења ослобођења и српског уједињења.
Крајем 1877. и почетком 1878. године у Куршумлији и на околним висовима водила се тешка и крвава борба за ослобођење и овог дела српске земље. Током августа и септембра 1876. године Крушевачки одред није успео да оствари продор у правцу Блаца и Куршумлије, а операције српске војске у Другом српско-турском рату започете су 15. децембра 1877. године. Генерал Лешјанин наредио је Ибарској дивизији да заузме Куршумлију и стратешке тачке – Самоково и Преполац.
Коначно ослобођење Куршумлије од вишевековног турског ропства догодило се 19. јануара 1878. године, а српске снаге од 23. јануара до 3. фебруара те године покушавале су да заузму Самоково и у тим борбама изгинуло је око 800 српских војника.
Најважнији задатак свих нас је да негујемо и чувамо историју и културу нашег града, да не заборавимо све важне тренутке које су наши очеви и дедови учинили за мир и слободу овог краја – за садашње и генерације које долазе.
