Куршумлија је привредни, културно-просветни и административни центар Косанице и Горње Топлице, град веома богате прошлости и седиште општине која територијално припада Топличком  управном округу. Простире се на 952 км2, по пространству се налази на 12. месту у Републици, има 90 насеља и спада у ред економски најнеразвијенијих подручја у Србији.

Куршумлија je смештена у живописној котлини, на ушћу Бањске у Топлицу, подно Самокова, на раскрсници важних путева. Долином Косанице пролази магистрални пут Ниш-Приштина-Пећ и железничка пруга Ниш-Куршумлија-Косово Поље.

Историјски контекст

У писаним документима насеље се први пут помиње давне 1019. године. После досељавања  у ове крајеве, по многобројним изворима термалних вода, Словени насељу и читавој области дају име Топлице, што се установљава у Повељи  византијског цара Василија II, коју је те године, упутио Охридској архиепископији. Не зна се, међутим колико се дуго насеље, подигнуто крај римског утврђења, у доба Византије звало тим именом.

У доба Римљана данашња Куршумлија се звала Ad Fines, што значи „на крају“, односно на граници ондашњих провинција Далмације и Мезије. Реч је о насељу из најстаријих времена. Оно, међутим, посебан значај добија у 12. веку. Овде је велики српски жупан Стеван Немања имао прву престоницу. Историчари наводе да је жупанов двор био подигнут од „дрвета и камена и опасан дрвеним плотом“.

Шездесетих година 12. века Немања је овде подигао два велелепна манастира – Светог Николе , на ушћу Бањске у Топлицу, и Свете Богородице, на ушћу Косанице у Топлицу. Манастир Светог Николе саграђен је у раздобљу од 1165. и 1168. године после припајања Дубочице Рашкој и Немањиног сусрета са византијским царем Манојлом Комненом у Наисусу, дашањем Нишу, после чега су овамо стигли мајстори из Цариграда.

У храму Свете Богородице, замонашила се Немањина жена Ана, световно Анастасија, а у том манастиру последње дане провеле су и султанија Мара и Агрипина, световно Мирослава, која је умрла 1332. године и сахрањена у порти храма Свете Богородице.

По овим богомољама с кулама и куполама, полуобличастим сводовима и богато украшеним прозорима, насеље крај њих је названо Беле Цркве. Светиње су биле покривене оловним плочама, изливеним највероватније у ливницама у селу Мрче, које су блештале на сунцу и виделе се не надалеко. По датуму градње и градитељским особинама представљају протопит Немањиних каснијих грађевина и зачетке рашко–византијског неимарства на овим просторима.

Крајем 15. и почетком 16. века Турци су скидали оловни кров с богомоља и од тога правили куршуме. По том је, вели предање насеље названо данашњим именом  – Куршумлија.

 Географски положај

Општина Куршумлија се налази на југу Србије у Топличком округу, а њена територија је углавном смештена у горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске. Административни и културни центар општине је град Куршумлија. Општина обухвата 952 км2. На том простору, у 90 насеља, по попису из 2002. године, живи 21.608 становника (мање за 1.760 у односу на попис из 1991. године – негативан природни прираштај: -127 на 1000), од којих око 15000 у граду.

Географски положај општине је изразито брдско – планински и транзитног карактера. Куршумлија, подигнута на месту римског насеља, налази се на стратегијски важној саобраћајници Ниш – Приштина – Пећ, те је, одувек сведок многобројних историјских дешавања. Југозападна граница општине, већим делом, у дужини од 105 км, поклапа се са природном и политичко – административном границом Топлице и Космета, са два главна превоја, Мердаре и Преполац, који се налазе на том потезу. Долином река Топлице и Косанице пролази важан железнички и магистрални правац Ниш – Прокупље – Куршумлија – Косово Поље. Такође, путним правцем преко Блаца општина је повезана са Брусом, Копаоником, Крушевцем и даље Београдом.

Етничка структура

Етничку структуру становништва претежно чине Срби (96%), са веома малим учешћем Рома (1,5%), Црногораца (0,5%) и осталих (2%). Својим западним делом, у дужини од 105км општина Куршумлија граничи се са општином Подујево која припада АП Косово и Метохија, и која је насељена искључиво албанском популацијом.

Економски положај и природни потенцијали за развој економије

Економска ситуација у општини је генерално веома лоша, са све већим бројем незапослених и сиромашних. Као последица вишегодишње кризе и изолације државе, развој општине је готово заустављен, а већина фирми и предузећа је пропала.

Једино предузеће које ради са релативно добрим резулататима је туристичко предузеће ‚‚Планинка’’ које је трансформисано у акционарско друство. ‚‚Планинка’’ је власник угоститељских објеката у Луковској и Пролом Бањи. Такође, експлоатише воду из Пролом бање, пакује и успешно пласира на тржиште као Пролом воду.

Због постојања три Бање на територији општине, развој туризма је поверен предузећу „Планинка“. Бање – Луковска, Пролом и Куршумлијска, богате су изворима лековитих вода. Чувена Пролом вода се пуни и пакује у Пролом Бањи и дистрибуира широм земље и извози у више земаља. Куршумлијска Бања, по завршеним испитивањима геотермалних вода, сврстава се у круг бања са највећим бројем различитих лековитих вода. На територији општине се налази јединствена природна реткост, геоморфолошки феномен у нашој земљи, редак и у свету, Ђавоља Варош. У саставу Шумског газдинства „Топлица“ ради и узгајалиште крупне дивљачи „Милошева вода“ на планини Соколовици, са великим бројем јелена, дивљих свиња и муфлона. За нередни период се планира почетак излова у ловишту.

Колико је овде природа била издашна говори и податак да по завршеним испитивањима налазишта руде базалта на источној страни Копаоника, код Луковске Бање, стручњаци тврде да има најмање милион тона руде, што је довољно за вишедеценијску експлоатацију.

Општина Куршумлија припада кругу најнеразвијенијих општина у Србији (девастирано подручје) и има статус првог ранга приоритета у развојној политици Републике. Статус најнеразвијеније општине је не спречава да, највише и пре свега због припродних потенцијала, изађе из круга најнеразвијенијих и заузме једно од значајнијих позиција у Републици.

Становништво Куршумлије