Куршумлија обухвата простор древне и слободарске Горње Топлице и Косанице, која у себи, крије странице и трагове прошлости још увек систематски недовољно истражене.
На месту данашње Куршумлије налазило се насеље из најстаријег времена под називом Ad Fines.
Из доба Римљана пронађени су трагови древних цивилизација: два миљоказа, која датирају из времена цара Марка Аурелија и новац цара Филипа. У близини Светог Николе откривена је римска некропола. У околини Куршумлије вадила се руда олова, гвожђа, цинка, сребра и злата. Овуда је водио чувени Римски пут, касније Дубровачки друм, којим су богати трговачки каравани носили робу из Дубровника у Цариград. Дуж пута подизани су објекти, кастели, који су обезбеђивали караване од друмских разбојника и истоврмено служили за коначиште и замену коња.
Око топлих извора куршумлијских бања стари Римљани су зидали каде у којима су служени војници, легионари и црквени великодостојници лечили костобољу. О томе сведоче трагови пронађени у Куршумлијској Бањи где високи легионар захваљује нимфама на излечењу.
Околина Куршумлије добија велики значај у 12. веку у доба Немање. Беле Цркве се помињу као манастирски трг.
Сава Немањић је овде основао Белоцркванску, касније Топличку епископију, са седиштем у мансатиру Светог Николе у којој је рукоположио првог епископа.
Регион Копаоника био је највећа рудоносна област на Балкану. За време владавине краља Владислава овамо долазе Саси да копају руду. У доба краља Милутина и цара Душана, према досадашњим истраживањима, рекогносцирано је (поново откривено) више од 250 топионица ливница и ковница руде.
Куршумлија је прву пошту добила 1881. године, први урбанистички план града урађен је 1888. године, хотел „Европа“ изграђен је 1892. године, а прва болница 1903. године.
У време ослободилачких ратова од 1912. године до 1918. године, а посебно у Топличком устанку 1917. године, једином у тада поробљеној Европи, Косанички срез је претрпео велике материјалне и људске губитке: 2.503 становника је страдало, 1.955 кућа и 6.954 помоћних објеката је спаљено.
У Првом светском рату Куршумлија је ослобођена 14. октобра 1918. године.
У Другом светском рату Куршумлија је дала значајан допринос ослобођењу земље од фашистичког окупатора. Овај крај је дао два народна хероја: Дринку Павловић и Александра Војиновића. У Другом светском рату Куршумлија је ослобођена 28. августа 1944. године на Велику Госпојину.