Svečanom akademijom u Kuršumliji obeležen Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje

U petak 14. februara 2025. godine u sali bioskopa, Svečanom akademijom obeležen je Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje, u organizaciji Opštine Kuršumlija, Turističke organizacije i Narodne Biblioteke. Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske Srbije, Policije, direktori javnih ustanova i preduzeća, brojni gosti  i sugrađani.

Sretenje je dan za dizanje glave i glasa, za verovanje i okupljanje, pa je tako na zboru u Orašcu 15. februara 1804. godine, podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. Prvi srpski ustanak bio je ustanak Srba u Beogradskom pašaluku i okolnih šest nahija protiv Turaka, a otpočeo je kao pobuna protiv dahija. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815., koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Sretenje je dan kada se sreću zima i leto, bezakonje i ustav. Upravo na ovaj praznik, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu je izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, ali i na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je Srbija u to doba u mnogo čemu dosta kaskala za evropskim zemljama, naročito jer nije imala samostalnost, a jezik i kultura njenog naroda su bili pod turskim i austrijskim uticajem, ipak ovo je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba.

Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i veoma je značajan za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Intoniranjem himne „Bože pravde“, Vojnog orkestra, otvorena je Svečana akademija, nakon čega se prisutnima obratio predsednik opštine Kuršumlija Vojimir Čarapić,  ukazavši na važnost ovog datuma.

“Dok obeležavamo ovaj veliki praznik, treba da se zapitamo: Šta smo naučili iz prošlosti? Kako možemo unaprediti našu budućnost? U vremenu izazova potrebno je da se oslonimo na vrednosti koje su nam naši preci ostavili u amanet- jedinstvo, pravdu, patriotizam i predan rad za opšte dobro. Naša bogata i slavna istorija nas obavezuju da upravo tako, predanim radom, trudom i sa jakom voljom stremimo ka poboljšanju svih društvenih sfera, radi prosperiteta naše države, našeg naroda, a sve u cilju boljeg sutra, sigurnije i stabilnije budućnosti.Srbija je danas slobodna i nezavisna zemlja, ali svaka generacija ima svoj zadatak- da tu slobodu čuva, razvija i unapređuje. Na nama je da gradimo društvo koje će biti dostojno žrtava koje su podnete, državu u kojoj će vladati zakoni, pravda i jednakost za sve građane.Zato je ovaj dan idelan spoj prošlosti i budućnosti kroz sadašnjost, preplitanje mudrosti i junaštva, srpskog plemenitog prkosa i ponosa i sveukupnog nacionalnog i državnog stanovišta. Neka nas Dan državnosti podseti da samo zajedničkim naporima možemo izgraditi bolju budućnost! Neka nas Sretenje inspiriše da budemo bolji, hrabriji i odgovorniji! 

Živela Srbija!“ – istakao je predsednik Čarapić.

Kako se nižu datumi značajni za istoriju našeg naroda, sve češće se setimo herojstva i  junaštva naših predaka i borbi koje su vodili na bojnom polju za odbranu zemlje. Na pesmu „Pozivanje ratnika“ autora Blagoja Glozića, podsetili su nas Života Jevremović i Milun Ognjanović.

Narod kaže da koga gusle opevaju traje doveka, te nas je za ovu lepu priliku narodni guslar Savo Došović iz Merdara, podsetio na heroizam i stradanje srpskog naroda, pesmom „Jel ovako braćo moja mila“.

Proslavljeni glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković izveo je monolog o „Karađorđu“, Milana Đ. Milićevića, gde se veliki junak i vođa Prvog srpskog ustanka, sam vožd predstavlja kroz svoje reči, postupke i odluke.

Datumi, 15. februar 1804. godine i 15. februar 1835. godine, ostaće zabeleženi kao najvažniji događaji u savremenoj srpskoj istoriji.