Траговима прошлости: Обилазимо прву престоницу Стефана Немање – Куршумлију!

Општина Куршумлија, која се налази у средишњем делу јужне Србије и територијално припада Топличком округу, може се похвалити природним крајолицима који одузимају дах. На територији ове општине налазе се чак три бање – Луковска, Куршумлијска и Пролом бања, као и светски позната атракција и природно добро од изузетног значаја Ђавоља Варош. Одликује је и богато историјско наслеђе, бројни археолошки налази али и грађевине које су успешно одолеле „зубу времена“.

Ова општина смештена је на ободу Куршумлијске котлине и окружена је бројним узвишењима. Захвата горњи слив реке Топлице и њених притока, Косанице и Бањске, и простире се на југоисточним падинама Копаоника и северозападним обронцима планине Радан. Обухвата површину од 952 км2, која је захваљујући својим повољним природним одликама – топлим изворима, рудном богатству, благој клими, плодном земљишту, богатом шумском побрђу, пашњацима, насељена још током праисторијског периода, о чему сведоче бројни археолошки артефакти и остаци неолитских насеља – новац, полуге, надгробни и вотивни споменици, миљокази, наоружање, посуђе, остаци некрополе и гробница у порти манастира Светог Николе.

Куршумлија, извор: сајт Туристичке организације општине Куршумлија

Простор данашње општине Куршумлија имао је велики значај у средњовековном периоду. Током друге половине 12. века тадашњом Топлицом (насеље је у византијском периоду названо Топлице) влада Стефан Немања као удеони кнез. Он ће у периоду од 1159. до 1168. године, на месту данашње Куршумлије, подићи своја прва два манастира: манастир Светог Николе и манастир Пресвете Богородице . Они су имали велики значај за српску средњовековну државу.

Богата и надасве бурна историја овог краја најбоље је приказана кроз њене знаменитости.

Касно-античка базилика – вредан споменик из јустинијанског доба

То је значајан културно-историјски споменик из византијског периода, који се налази на стеновитом заравњеном платоу, изнад ушћа Косанице у Топлицу, подно Марине куле о којој ће касније бити више речи.

Реч је о остацима комплекса грађевина, са црквом као највећим објектом у средини – рановизантијском тробродном базиликом која датира из 6. века и која у југозападном углу јужног брода има зидану гробницу. Комплекс поред цркве чине још два квадратна објекта и велико јужно двориште.

Касно-античка базилика, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Ова црква, грађена за време цара Јустинијана (527.-565.) има различите називе: Латинска или Маркова црква, Грчка или Византијска базилика. О вишегодишњем коришћењу базилике казују накнадно дозидани бочни вестибили, дворишни простор као и две куле, коришћене као стамбени простор и звоник, повезане одбрамбеним зидом. Северни вестибил је преградним зидовима подељен на четири простране целине, док се у јужном налази гробница. Дворишни простор је трапезоидне основе. Археолошка истраживања на овом локалитету потврдила су и постојање некрополе. Остаци цркве су конзервирани 1948. године.

Византијска базилика проглашена је за непокретно културно добро – споменик културе.

Бранкова кула – јединствена геолошка појава у Србији

Према народном веровању, на овом локалитету налазио се двор Бранка Младеновића, оца Вука Бранковића, по коме је и добило име. Овај локалитет крије јединствену геолошку појаву у Србији. О чему је заправо реч?

Бранкова кула, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Бранкова кула налази се на узвишењу у селу Рударе, удаљеном 11 километара од Куршумлије. На овом локалитету може се видети зид дужине око 100 м и висине око 10 м, састављен од огромних хоризонталних базалтних стубова петоугаоног пресека, правилно поређаних једни на друге. У питању је геолошки феномен, чија је старост процењена на чак неколико десетина милиона година. Сматра се да је зид оформљен услед последица ерупције мега вулкана који се налазио у раданском подручју.

Овај зид представља јединствену геолошку појаву у нашој земљи, а феномен је редак и у свету, регистрован је у Чешкој и на Исланду.

Археолошким рекогносцирањима на овом локалитету потврђено је и постојање утврђења.

Иван кула – позносредњовековна тврђава са очаравајућим видиковцем

У питању је мала средњовековна тврђава којом је, према народном веровању, управљао Косанчић Иван, топлички јунак Косовског боја.

Иван кула налази се у истоименом селу, које је удаљено 33 км југоисточно од Куршумлије и смештено на западним падинама Радан планине. Први пут се у изворима помиње за време Деспотовине 1412. године као Иванов град, под влашћу деспота Стефана Лазаревића.

Иван кула, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Подигнута је на врху вулканске купе. Правоугаоне је основе, димензија 7.78 x 5.80 м и сачувана до висине око 14 м. Изграђена је од притесаног камена који је повезан добрим кречним малтером. Реч је о карактеристичној српској позносредњовековној тврђави великаша, које су подизане на доминантним и тешко доступнм местима. Са северне стране Иван куле помаљају се темељи још једне грађевине која је порушена до темеља. Са Иван куле пружа се очаравајући видиковац на све четири стране света. Локалитет је проглашен за непокретно културно добро – споменик културе.

Према арнаутском предању, у Иван кули била је резиденција Иван-бега, кога је султан Бајазит након Косовског боја именовао за господара Косанице и који је целу долину засадио ораховим дрвећем.

Манастир Пресвете Богородице подигнут на темељима рановизантијског храма

Ова сакрална грађевина је још једна знаменитост општине Куршумлија која датира из средњовековног периода. Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања средином 12. века у непосредној близини данашње Куршумлије, на заравни падине изнад ушћа реке Косанице у Топлицу. Верује се да је велики жупан Стефан Немања, родоначелник лозе Немањића, ову задужбину саградио за своју супругу Ану, која се у овом манастиру и замонашила као монахиња Анастасија. Претпоставља се и да се средином 15. века о овом манастиру старала Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурђа Бранковића, чији двори су се налазили у близини.

Манастир Пресвете Богородице, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Ова средњовековна богомоља је подигнута на темељима старијег, рановизантијског триконхалног храма из 6. века.

У архитектонском смислу представља уникатан пример српских средњовековних задужбина. Њена основа је триконхална, при чему су конха олтарске апсиде и источни травеј одвојени од наоса зиданом преградом са три лучна отвора. Иако су зидови грађевине већински срушени, на основу остатака може се констатовати постојање куполе над наосом. Припрата је некада била исте ширине као и наос, са двема правоугаоним просторијама уз северни и јужни зид, да би, претпоставља се у 14. веку, на истом месту била подигнута нова припрата, нешто дужа од изворне и отворена.

За базе стубова на западној страни секундарно су коришћени византијски, обрнуто постављени капители. Постоји јасна разлика између рановизантијске фазе и каснијих обнова, пошто је изворно храм зидан само опеком, приликом изградње Стефана Немање коришћен је притесани камен у комбинацији са опеком, а два века касније много боље обрађени комади пешчара постављени у правилне редове.

Манастир Пресвете Богородице, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Археолошка ископавања која су извршена на овом налазишту потврдила су постојање античке, средњовековне некрополе, као и један објекат манастирског комплекса.

Као и оближњи манастир Светог Николе, о којем ћемо у наставку говорити, и ова црква је била у функцији све до Велике сеобе Срба 1690. године, када почиње период њеног урушавања.

Данас је црква Пресвете Богородице у народу позната као црква Свете Петке – Петковача.

Манастир Пресвете Богородице проглашен је за непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Светог Николе – најстарија задужбина Стефана Немање

Велики жупан Стефан Немања је ову богомољу, заједно са горепоменутим манастиром Пресвете Богородице, подигао између 1159. – 1166. године, у Топлици, којом је владао као удеони кнез. Манастир Светог Николе јесте његова најстарија задужбина. Манастир је проглашен спомеником културе од изузетног значаја и представља једну од најзначајнијих богомољи српског средњовековног периода.

Манастир Светог Николе се налази у источном делу данашње Куршумлије, на високој заравни падине изнад ушћа реке Бањске у Топлицу.

Манастир Светог Николе, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Манастирска црква је једнобродна грађевина са кришкасто подељеном куполом. Саграђена по угледу на цариградске задужбине из периода византијске династије Комнена. Олтарски простор је троделан, док је са јужне стране саграђена посебна просторија (анекс) у којој се налази гробница, намењена за сахрану ктитора. Зидање је изведено редовима опеке са дебелим спојницама малтера који прелази преко сваког другог реда увученог у односу на раван зида. На припрати са двема кулама и тремом између њих, опека се смењује са каменом који је такође покривен малтером, те је спољни ефекат био сличан оном који је остварен на главном делу храма.

Манастир Светог Николе, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Како су се смењивали средњовековни владари, на цркви су вршене обнове и дограђивања. За време владавине Стефана Првовенчаног (1196.-1227.), цркви је са западне стране дограђен егзонартекс (трем) са двема високим кулама звонарама. Након добијања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године, у овом манастиру налазило се седиште топличке епископије, а неко време и седиште митрополије. Приликом владавине краља Милутина (1282.-1321.), богомољи је са северне стране дозидана и једна капела.

Иако је црква била живописана, данас су остали сачувани само малобројни фрагменти. Ликови импозантних димензија сједињују одлике комнинске уметности са новијим стилским тенденцијама српске уметности тога времена.

Археолошка истраживања овог локалитета потврдила су постојање античке и средњовековне некрополе, остатке манастирског комплекса (пирг, трпезарија, епископска палата).

Марина кула – двори султаније Маре

Ова знаменитост општине Куршумлија има огроман историјски значај. Наиме, реч је о вишеслојном археолошком налазишту на коме се налазе остаци насеља и утврђења из периода: праисторије, Римске империје, Византије, српске средњовековне и турске државе.

Марина кула, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Локалитет Марина кула (Марин брег) се налази 2 км источно од Куршумлије, на купастом узвишењу које се издиже изнад ушћа реке Косанице у Топлицу. На врху узвишења је могуће видети остатке бедема, који су саграђени од притесаног камена, везиваног негашеним кречом. Под тереном се помаљају остаци неколико објеката и одбрамбеног рова. Најбоље је очуван северни зид и то у дужини од око 20 м. На југоисточном делу Горњег града видљиви су темељи црквице, површине око 40 м2 и донжон куле.

Врх Марине куле јесте изванредан видиковац, са кога је могуће видети горепоменути манастир Светог Николе. Локалитет је проглашен спомеником културе од великог значаја.

Верује се да су се на овом локалитету налазили двори Маре Бранковић, ћерке деспота Ђурђа и супруге турског султана Мурата ИИ, по којој је читаво брдо и добило назив.

Споменик ослободиоцима Куршумлије 1877. – 1878. – каменорезачко стваралаштво с краја 19. века

Подигнут је 1896. године од прилога грађана и краља Александра Обреновића. Споменик краси централни део градског парка.

Споменик ослободиоцима Куршумлије 1877. – 1878, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Грађен је од камених блокова и композицијски складно решен. Доњи, шири део споменика се завршава са четири стуба, на чијим врховима су камене кугле. На овом ширем делу споменика начињена су правоугаона удубљења за спомен плоче. Изнад ширег је ужи део споменика, такође профилисан. На врху је капа пирамидалног облика, изнад које се уздиже мало профилисано постоље са куглом која симболише буктињу.

После угушења Топличког устанка 1917. године, Бугари су уништили текст на мермерним плочама споменика, који је сада у фази обнављања.

Овај споменик у Куршумлији, који симболише борбе за ослобођење Топлице од Турака, карактеристичан је пример каменорезачког споменичког стваралаштва на југу Србије у последњим деценијама 19. века.

Црква Светог Мине – богомоља великог историјског значаја

У центру села Штава, на удаљености око 5,5 км од Луковске бање, налази се црква Светог Мине која је у народу позната и под називом Мркшина црква. Као културно добро од великог значаја црква је стављена под заштиту државе 1949. године.

Црква Светог Мине, извор: Туристичка организација општине Куршумлија

Према народном предању, преци садашњих становника пренели су при досељавању своју славу Светог Мину и саградили цркву за време владавине краља Милутина. Други сматрају да је подигнута у 15. веку од стране војводе и истакнутог властелина српске деспотовине Мркше Сићевског.

У питању је једнобродна грађевина, архитектонски скромног изгледа, која је готово један метар укопана у земљу. Кров цркве на две воде од камених плоча јесте посебна реткост како у Топлици тако и у целој Србији. Олтарска апсида је полукружна са спољне и унутрашње стране, а наос и припрата представљају засебне просторне јединице, где је под покривен мермерним плочама. Фасада цркве је једноставна, од притесаног камена и сиге. Црква је готово без прозора, који су узани као пушкарнице и служе пре свега као вентилациони отвори, док су врата ниска. Лево од цркве налази се дрвена звонара, чије је звоно изливено у Београду 1938. године.

Црква Светог Мине се данас простире на површини од 44 ари и 28 метара квадратних.

Уколико желите да боље упознате историју наше земље, са акцентом на средњовековни период, немојте пропустити обилазак општине Куршумлија. У њој се крију бројни споменици из овог периода који вас враћају у доба династије Немањић. Осим упознавања историје, можете уживати у зеленим крајолицима и природним феноменима овог краја који остављају без даха.

Аутор: DaiBau трендови магазин