– 1019/1020. – Куршумлија се под називом Топлице у писаним документима први пут помиње у Повељи византијског цара Василија Другог. Тада је припадала Охридској архиепископији.
– 1165-1168. – После сусрета српског жупана Стевана Немање са византијским царем Манојлом Комненом у Наисусу, данашњем Нишу, и припајања Дубочице Рашкој, после чега овамо стижу мајстори из Цариграда, саграђен је храм Светог Николе на ушћу Бањске у Топлицу.
– 1219. – У цркви мушког манастира Светог Николе, Немањине задужбине, Свети Сава је рукуположио првог епископа, па ће ондашње Беле Цркве, како се Куршум-лија у то доба звала по оловним крововима Светог Николе и Свете Богородице, који су блештали на сунцу и видели се надалеко, постати седиште Белоцркванске, а касније Топличке епископије, до 1690. године, када са великом сеобом Срба, под патријархом Арсенијем Четвртим, преко Саве и Дунава одлазе и Белоцрквански епископ и Нишки митрополит – Топличка епархија је спојена са Нишком, па се од 1690. до 1739. године митрополит Нишки Јанићије и Белоцрквански Ђорђе називају Нишки и Белоцрквански.
– 9. септембра 1878. – Један одред српских ратника, под вођством Станоја Главаша, ушао је у Куршумлију.
– 19. јануара 1878. – После тешких и крвавих борби Куршумлија је коначно ослобођена од Турака и њихове вишевековне владавине.
– 3. јануара 1885. – Куршумлија је добила први Урбанистички, тзв. Регулациони план чије је спровођење одобрио министар грађевине у Влади Србије 1888. године.
– 1889. – Град (Куршумлија) је већ имао, поред гарнизоног батаљона, 752 становника, школу с једним учитељем и 50 ученика, а када сам га 1889. године посетио, било је 180 кућа, са 285 пореских глава, пет учитеља, који су радили са 164 дечака и девојчица, а то је за једну деценију, ипак, био напредак…“ (Милан Ђ. Милићевић).
– 1892.- Изграђен хотел “Европа“ у Куршумлији.
– 1896. – Легендарни Вукоје Тодоровић, чувени “капетан с Преполца“, касније командант Српске пограничне страже на српскотурској граници, која је до 1912. године пролазила преко превоја Преполац, извео је чувени маневар и код Порте издејствовао одређене повластице за српски народ, који је живео на Косову и Метохији под турском влашћу.
– 10/23. августа 1896. – У центру Куршумлије, на најлепшем месту у централном градском парку, који носи име Топличког устанка 1917. године, откривен је споменик ослободиоцима града од Турака 1878. године (на сликама).
“Ово је јединствен споменик који је подигнут у Краљевини Србији изгинулим српским борцима у нашим ратовима 1876-1878. године“ – јавила је београдска штампа. На споменику пише:
Ту, капу скини,
Богу се помоли,
сети се дана тешких
и бораба витешких,
где су ти преци пали,
док су ти слободу дали
(северна страна)
Официрима и старешинама
народне војске,
подофицирима и редовима
Моравског кора,
погинулим у рату
за ослобођење
и независност 1877-1878. године
(западна страна)
Овај споменик подигнут је
добровољним прилозима 1896. године,
за владе Краља Александра I,
а са дејством Ђенералштабног пуковника
Јована Д. Прапорчетовића,
председника одбора и почасног
грађанина варошице Куршумлија
(јужна страна)
Овај споменик подигнут је
и прилогом
Краља Алекандра I
(источна страна).
– 1909. – Отворена прва болница у Куршумлији. Грађанска болница у граду подно Самоково имала је 25 постеља, а први лекар у овој установи је био др Светислав Зарић, срески лекар.
– 1902. – Уз највише црквене свечаности освећена је и верницима на коришћење предата црква Свете Тројице у Куршумлији.
– 16. октобра 1912. одиграла се битка на Превари, у Првом балканском рату, када су Турци истакли беле заставе у знак предаје, а Срби преживели тешке губитке.
– “Србија је у Топличком округу збринула десетине хиљада досељеника, а они су се својој домовини одужили на најбољи начин; дали су јој најбољи и најхрабрији пук њене војске – Други пешадијски пук првог позива “Књаз Михајло“, једини пук са почасним називом “Гвоздени пук“. Његов Трећи батаљон био је ударна песница и оштро копље које је пробијало све препреке“. (Академик Васа Чубриловић).
– 29. и 30. октобра 1915. – На путу ка Албанији у Куршумлији се задржала Српска војска.
– 28. октобра 1915. – У набујалој Топлици, тога дана, утопио се дипломата, књижевник и новинар, члан прве редакције београдске “Политике“, Милутин Ускоковић, скочивши у набујалу Топлицу с моста, који се налазио у близини Ветеринарске станице.
“Нисам могао да преболим пропаст отаџбине“ – стајало је у његовој поруци, остављеној на мосту, а написаној највероватније у хотелу “Европа“ у граду на Топлици, где је провео седам мучних дана.
– 26. фебруара 1917. – Куршумлија је прво ослобођено место у Топличком устанку.
– 23. јула 1917. – Из села Бабице кренуло је седам комита добровољаца (свештеник Димитрије Димитријевић, потпоручник Александар Пипер, Ратко Стевановић, Петар звани Грк, наредник Прока Планић, поднаредник Влајко Владисављевић и Властимир Вуковић, после рата судија у Охриду) на далек и неизвестан пут, носећи писмо предводника Топличког устанка Косте Војиновића Српској врховној команди у Солуну, у коме је извештава о стању у Топлици и на југу после слома устанка, захтевајући помоћ. Пробијајући се планинским беспућима, после 35 дана, препешачивши више од 400 километара, 4. септембра 1917. године, Планић, Владисављевић и Вуковић предају писмо Врхованој команди. На путу између Гостивара и Тетова убијен је Ратко Стефановић, док су остали заробљени, враћени у Србију и убијени у Нишкој тврђави.
– 10/23. децембра 1917.- У воденици, у Церовици, видевши да се нашао у окружењу бугарског окупатора, да не би жив пао у руке непријатеља, легендарни предводник Топличког устанка 1917. године, резервни потпоручник Српске војске Коста Војиновић Косовац, извршио је самоубиство.
– 1911.- У Куршумлији је отворена Женска занатска школа.
– 1921. – У Куршумлији је отворена Нижа гимназија. У то време виши разреди основне школе сматрали су се Нижом гимназијом.
– 1923.- Прва банка у Куршумлији звала се Савезна кредитна банка и имала је око 2.000 акционара.
– 1925.- “Ми, Александар Други, по милости Божјој и вољи народа, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, на предлог Министарства за социјална питања и народно здравље, на основу члана 2. Закона о бањама и топлим водама, проглашавам Куршумлијску Бању за општекорисну минералну воду. Наш министар социјалне политике и народног здравља нека изврши овај указ.“
– 1927. – Отворен први биоскоп у Куршумлији.
– 1928. – Куршумлија добија дозволу Министарства просвете и црквених дела да отвори Нижу гимназију са три разреда.
– 6. јула 1930. – У Куршумлији је, уз највише свечаности, дочекан први воз.
– 1932. – Основано Удружење учитеља.
– 1934. – Куршумлија спада у ред оних вароши у Србији која је међу првим насељима у Републици добила водовод. Изградња овог објекта започета је 1933. године, а завршена у току наредне године.
– 1934-35. – У Куршумлији је отворено прво забавиште. Прва забавиља била је Марија Л. Нунић.
– 1938. – Основано Соколско друштво у Куршумлији.
– 10/23. новембра 1940. – У порти храма Преображења Господњег, у Гргуру, код Блаца, откривен је споменик Кости Војиновићу, рад вајара Ристе Стијовића.
– 28. августа 1944. – Куршумлија је ослобођена од фашистичког окупатора.
– Од 1948. до 1950. године Куршумлија је била учитељска варош. У њој је две године радила Учитељска школа. Школска зграда се налазила на месту стамбене зграде “Солитер“.
– 28. августа 1952. – Извршен је пренос посмртних остатака бораца палих у Другом светском рату у Споменкостурницу. На споменику ратницима исписана су имена 145 бораца од којих су учитељица Дринка Павловић и Александар Војиновић проглашени народним херојима.
– 7. јула 1953. – У градском парку у Куршумлији, уз свестрано залагање друштвеног радника Радошина Рајовића и учитеља Ђеке Р. Кљајића, откривен је споменик књижевнику Милутину Ускоковићу, трагичном дошљаку овог града, рад вајара Градимира Алексића.
– 1954. – Отворена Економска школа.
– 1957. – Основан Извиђачки одред “Косанички соко“.
– 1962. – Отворена Гимназија у Куршумлији.
– 1979. – Предшколска установа “Сунце“ почела је рад у новом објекту у Косовској улици 28. августа 1979. године.
– 1981. – У насељу “Расадник“ отворена је основна школа “Милоје Закић“ изграђена самодоприносом грађана и уз помоћ Владе Србије.
– 10. октобра 1998. – Откривен Споменик српском ратнику на Превари, рад вајара Зорана Каралејића из Приштине. Споменик, висок шест метара, у Комбинату обојених метала у Прокупљу, излио је знаменити вајар Драган Дробњак.
– 24. марта 1999. – Куршумлија, мала варош у Топлици, нашла се на мети НАТО авијације, у агресији западне алијансе на Савезну Републику Југославију, 24. марта 1999. године, међу првим градовима у СРЈ. Те вечери, у времену од 20.03 до 20.10 часова, град и околину потресло је 13 јаких експлозија. Последице су биле трагичне. У нападу на касарну на Боровњаку погинуло је 11 војника, подофицира и официра, а 27 их је теже и лакше рањено. За 78 дана бомбардовања регистрована су 72 налета НАТО авијације, сирене су 137 пута оглашавале ваздушну опасност, а у току 33 гранатирања Куршумлије, Пепељевца, Самокова, Мердара, Високе, Рудара, Куршумлијске Бање, Преполца и још неких насеља (бомбе су падале на 21 локацији), у Косаници и Горњој Топлици, забележене су чак 432 снажне детонације (упућено је седам крстарећих ракета, пет контејнера касетних и 10 контејнера напалм бомби), док су становници овога краја под ваздушном опасношћу провели 1.359 часова.
– 28. августа 2000. – Командант Приштинског корпуса војске Савезне Републике Југославије Радојко Стефановић, уз државне и војне почасти, у градском парку, открио је споменик припадницима војске, полиције и цивилима, жртвама НАТО агресије на СРЈ, дело академског вајара Драгише Вукајловића из Куршумлије.