Општина Куршумлија се налази на југу Србије у Топличком округу, а њена територија је углавном смештена у горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске. Административни и културни центар општине је град Куршумлија. Општина обухвата 952 км2. На том простору, у 90 насеља, по попису из 2002. године, живи 21.608 становника (мање за 1.760 у односу на попис из 1991. године – негативан природни прираштај: -127 на 1000), од којих око 15000 у граду.

Географски положај општине је изразито брдско – планински и транзитног карактера. Куршумлија, подигнута на месту римског насеља, налази се на стратегијски важној саобраћајници Ниш – Приштина – Пећ, те је, одувек сведок многобројних историјских дешавања. Југозападна граница општине, већим делом, у дужини од 105 км, поклапа се са природном и политичко – административном границом Топлице и Космета, са два главна превоја, Мердаре и Преполац, који се налазе на том потезу. Долином река Топлице и Косанице пролази важан железнички и магистрални правац Ниш – Прокупље – Куршумлија – Косово Поље. Такође, путним правцем преко Блаца општина је повезана са Брусом, Копаоником, Крушевцем и даље Београдом.

Етничку структуру становништва претежно чине Срби (96%), са веома малим учешћем Рома (1,5%), Црногораца (0,5%) и осталих (2%). Својим западним делом, у дужини од 105км општина Куршумлија граничи се са општином Подујево која припада АП Косово и Метохија, и која је насељена искључиво албанском популацијом.

Економска ситуација у општини је генерално веома лоша, са све већим бројем незапослених и сиромашних. Као последица вишегодишње кризе и изолације државе, развој општине је готово заустављен, а већина фирми и предузећа је пропала.

Једино предузеће које ради са релативно добрим резулататима је туристичко предузеће ‚‚Планинка’’ које је трансформисано у акционарско друство. ‚‚Планинка’’ је власник угоститељских објеката у Луковској и Пролом Бањи. Такође, експлоатише воду из Пролом бање, пакује и успешно пласира на тржиште као Пролом воду.

Због постојања три Бање на територији општине, развој туризма је поверен предузећу „Планинка“. Бање – Луковска, Пролом и Куршумлијска, богате су изворима лековитих вода. Чувена пролом вода се пуни и пакује у Пролом бањи и дистрибуира широм земље и извози у више земаља. Куршумлијска бања, по завршеним испитивањима геотермалних вода, сврстава се у круг бања са највећим бројем различитих лековитих вода. На територији општине се налази јединствена природна реткост, геоморфолошки феномен у нашој земљи, редак и у свету, Ђавоља Варош. У саставу Шумског газдинства „Топлица“ ради и узгајалиште крупне дивљачи „Милошева вода“ на планини Соколовици, са великим бројем јелена, дивљих свиња и муфлона. За нередни период се планира почетак излова у ловишту.

Колико је овде природа била издашна говори и податак да по завршеним испитивањима налазишта руде базалта на источној страни Копаоника, код Луковске Бање, стручњаци тврде да има најмање милион тона руде, што је довољно за вишедеценијску експлоатацију.

Општина Куршумлија припада кругу најнеразвијенијих општина у Србији (девастирано подручје) и има статус првог ранга приоритета у развојној политици Републике. Статус најнеразвијеније општине је не спречава да, највише и пре свега због припродних потенцијала, изађе из круга најнеразвијенијих и заузме једно од значајнијих позиција у Републици.