Саобраћајна инфраструктура

Укупна дужина путева на територији општине износи 429км, од којих је 133км са савременим коловозом. Густина путне мреже на територији општине Куршумлија је у нивоу просека РС, али је њен квалитет много лошији с обзиром на само 31% путева са савременим коловозом.

Кроз Куршумлију пролази део магистралног пута Ниш-Приштина у дужини од 36км. Дужина регионалних путева који нису у потпуности асфалтирани је 109км а то су правци који воде од границе са општином Лепосавић на северозападу, од Преполца на граници са КиМ и пут из правца Крушевца преко Куршумлије који затим води преко Пролом Бање.

Што се тиче железничког саобраћаја Куршумлија се налази на прузи Ниш – Приштина, а на територији општине постоје 10 железничких станица.

Водовод и канализациона мрежа

Дужина водовода у општини Куршумлија је 22,1км, од чега је у града 12км а остало је у Лукову, Баћоглави, Рудару и Куршумлијској Бањи. Дужина разводне мреже у општини је 35,4км. Укупан број домаћинстава прикључених на водовод је 4.110 што чини око 52 % укупног становништва. Овај проценат је много мањи од републичког просека, али се податак односи само на седиште општине и водовод којим управља јавно комунално предузеће. У сеоским срединама становници остварују приступ води за пиће преко интерних и сеоских водовода.

Затворена канлизациона мрежа постоји само у граду у дужини од 9,8км. Укупан број домаћинства прикључених на канализациону мрежу је 3.730.

Пројекат хидроакумулације Селова

Најбитнији инфраструктурни пројекат у општини је изградња вишенаменске хидроакумулације Селова, коју финансира Влада Републике Србије преко надлежне Дирекције за воду. Овај пројекат ће омогућити квалитетно и редовно водоснабдевање комплетног ткз. Нишког региона (Куршумлија, Блаце, Прокупље, Житорађа, Мерошина и Ниш са свим околним насељима). Поред тога побољшаће снабдевање електричном енергијом општине Куршумлија.

У циљу решавања водоснабдевања, у Селови, 17 километара узводно од Куршумлије, на реци Топлици, приведена је крају изградња акумулације „Селова“ из које треба да се добије 2.611 литара питке воде у секунди, што ће задовољавати потребе садашњих и будућих генрација градова у Топлици, а делом и града Ниша.

Изградња хидроакумулације у Селови

Изградња хидроакумулације у Селови

Брана „Селова“ висока је 70 метара, а воде из акумулационог језера, капацитета 70 милиона метара кубних, моћи ће да се користе за наводњавање плодних ораница, производњу, електичне енергије, узгој свеже рибе.

Значај водопривредног система „Селова“ је у развоју туризма и риболова и у одбрани од поплава. Иначе, градња бране започета је 01.11.1986. године, а годину дана раније основано је Друштвено предузеће „Селова“ у Куршумлији и одређено за носиоца ове капиталне инвестиције. Због недостатка новца, изградња бране прекинута је 1996. године, а настављена 2005. године.

Електромрежа

Електроенергетском мрежом покривена су сва насеља/домаћинства у општини. Редовно снабдевање омогућују две трафо станице ТЦ 110/10, две 35/10 и 24 трафо станице 10/04 ниског напона.

На територији Општине Куршумлија изграђена је највећа соларна електрана у Србији укупне снаге 2 МW на површини од 4 ха. На овој површини постављено је 8.500 паноа, у селу Мердаре уз саму административну линију Србије и Косова. Очекује се да ће електрана „Матарова“ максимум своје снаге постићи од априла до краја октобра, када ће њен капацитет да буде око два мегавата. Планирано је да се соларна електрана припоји систему Електропривреде Србије (ЕПС).

Соларна електрана "Матарова" у селу Мердаре код Куршумлије

Соларна електрана „Матарова“ у селу Мердаре код Куршумлије