Успешно завршен средњовековни фестивал „Немањини дани 2023.“ у Куршумлији

Уз благосов Његовог Пресвештенства Епископа нишког г. Арсенија и несебичну помоћ и племенитост јеромонаха и настојатеља манастира Свети Никола у Куршумлији Оца Симена, у петак 15. септембра 2023. године у порти манастира Светог Николе у Куршумлији, успешно је завршен шести по реду, сада већ традиционални средњовековни фестивал „Немањини дани 2023“.

Кроз групни рад и праве хришћанске вредности, љубав, радост, мир и чистоту, наши најлађи суграђани на веома креативан начин указали су нам на важност владарске династије Немањића Стефана Немању. Мозаик Стефана Немање који су заједно склопили красиће унутрашњост ове духовне светиње.На радост наших ученика из Основних школа „Милоје Закић и „Дринка Павловић“, малишани су учествовали у радионицама где су бојили магнете са ликом Стефана Немање и крстиће, као и Родослов Немањића, где су сви заједно имали задатак да обојене ликове из лозе Немањића поставе на одговарајуће место где је нацртано дрво за родослов. На крају радионице са менторима су резимирали утиске и разменили стечена знања о владарској династији Немањић.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“, ове године отворио је електрични гудачки квартет „Dinamika music“, који се по начину разликује и издваја од класичних гудачких састава, по свом звуку, аранжманима и стилу извођења, а све у складу са духом савременог доба. Посетиоци су могли да уживају у широком репертоару од латино и евергрин звука, до популарне филмске и етно музике. Након наступа „Dinamika music“ посетиоцима се обратио председник општине Куршумлија Војимир Чарапић, који је отворивши фестивал указао на важност Немањиних задужбина за историју и културу нашег града и државе. Осамнаестогодишњи виртуоз на хармоници, Немања Радосављевић одсвирао је сплет песама и још једном показао због чега је апсолутни победник Међународног фестивала „Прва хармоника Србије“.

Представа „Сербија-јесте и биће“ аутора Зорана Цветковића, у извођењу драмских уметника Данила Петровића, Мирослава Јовића и полазника школе глуме Народне библиотеке Куршумлија заједно са хором који проноси славу имена Божијег и Светог Прокопија, имали су идеју да представе и вечну борбу српског народа за очување националног идентитета кроз историјске догађаје. Раскош наше традиције и овог пута су нам показали чланови нашег културно-уметничког друштва „Бата Лачковић“ кроз сплет народних игара „Колубарски вез“, „Ужичко коло“, „Чачак“, „Качерац“, „Иде деда низ планину“ и „Врање“.

Посетиоци су имали прилику да се на највећу витешку манифестацију упознају са опремом витезова, да погледају демонстрације витешких борби, сценски наступ витезова са светлећим бакљама, гађање мете стрелом за које су заслужна следећа витешка удружења: „Чувари Белих Цркви“ из Куршумлије, „Бели орлови“ из Београда, „ Чувари Мојсинске Свете Горе“.Целокупан програм употпунили су етно базар и домаћа радиност излагача удружења Етно радионица Куршумлија и „Вредне руке Куршумлије“ и излагачи Биљана Павловић и Андријана Јовичић.

Организатори средњовековног фестивала „Немањини дани“: Општина Куршумлија и Туристичка организација, бројни пријатељи манифестације: Дирекција за изградњу, Јавно комунално предузеће Топлица, Спортски центар, Народна библиотека, Канцеларија за младе, Основне школе „Милије Закић и „Дринка Павловић“, Дом здравља, генарални спонзор фестовала „Планинка- Пролом вода“, потрудили су се да програмски садржаји ове године буду квалитетнији и разноврснији са акцентом на дечији програм кроз креативан и групни рад. Велику захвалност у име организатора и Туристичке организације општине Куршумлија, директорка Јасмина Савић упућује професионалном Ансамблу Венац из Грачанице и шефу уметничког сектора Милошу Митићу на уступљеном костиму за ову посебну прилику.

Целодневно дружење завршено је спектакуларним концертом Слободана Тркуље и Балканополиса, наших најкреативнији музичких уметника, који спајају гајде са гитарским ефектима и вах педалама, кавале и рок гитаре, тамбуре и бубњеве. Њихова музика је проткана снажним оркестарским звуком од епског до лиричног. На средњовековну бајку је дошао као Петар Пан у нади да ће заједно са свима пронаћи своју сенку баш у чаробном простору манастира Светог Николе.