Реконструкција улица Вука Караџића и Драгана Милуновића Џуле приводи се крају, председник Чарапић обишао радове
24. mart 2023.За изградњу објекта Хитне помоћи у оквиру Дома здравља у Куршумлији 167 милиона динара од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – председник Чарапић потписао уговор
26. mart 2023.У куршумлијском градском парку обележено је 24 године од НАТО агресије. Свештеници цркве Свете Тројице служили су парастос недужно настрадалим јунацима, који су своје животе дали за слободу отаџбине, у присуству чланова породица погинулих, потпуковника – Мирослава Бобића, команданта 37. механизованог батаљона Треће бригаде копнене војске, заменика председника Општине Куршумлија – Дејана Ловића, Савеза резервних старешина Србије, на челу са генералом – Момиром Стојановићем и пуковником – Добријем Станимировићем, представницима Војске Србије, Министарства одбране, Локалне самоуправе, Удружења СУБНОР и свих који су дошли да, у дану сећања, заједно одају почаст жртвама НАТО бомбардовања и на тај начин обележе један од најтужнијих дана у историји Србије, слободарске Топлице и устаничке Куршумлије.
У оквиру пригодног програма присутне је поздравио заменик председника Општине Куршумлија – Дејан Ловић. Својим најлепшим стиховима, сузама писаним, све је додирнула наша песникиња, која већ дуги низ година, са породицом живи ван родног места, где ствара са Куршумлијом у срцу.
Као дете спаљене цркве, рукама додирује кров од неба… уз сећање на Дан који је променио живот, слободу и границе… а ипак поручује – ПРАШТАЈ… „Док ти праштање не постане живот, док сам не постанеш опроштај“ – Снежана Теодоропулос.
Ученица II разреда Гимназије, Тамара Пећаранин, казивала је стихове песме незаборавног Добрице Ерића „Пролеће у мојој земљи“, са благословеним пољупцима безбројних пупољака, у којој су војници сунцокрети светлости…
Тог 24. марта 1999. године, било је дивно пролећно вече. Улице у граду пуне шетача, највише младих. Одједном, налет и бука авиона. Снажне експлозије разорних ракета и бомби прекинуле су миран живот нашег малог града, одложиле жеље и надања за нека друга времена, а деци ускратиле безбрижно детињство… Древна варош – Куршумлија, нашла се на мети агресора међу првим градовима у Савезној Републици Југославији. У времену од 20 часова и 3 минута до 20 часова и 10 минута град и околину потресло је 13 јаких експлозија.
Последице су биле трагичне!
У првом нападу на Куршумлију, погинуло је 11 припадника војске, а њих 27 је теже и лакше повређено. За 78 дана бомбардовања регистрована су 72 налета НАТО авијације, сирене су 137 пута оглашавале ваздушну опасност, а у току 33 гранатирања Куршумлије, Преполца, Самокова, Мердара, Високе, Рудара, Куршумлијске Бање и још неких насеља, у Косаници и Горњој Топлици, забележене су чак 432 снажне детонације на војне и цивилне објекте (упућено је седам крстарећих ракета, пет контејнера касетних и 10 – напалм бомби), док су становници под вазудшном опасношћу провели 1.359 часова – то је читавих 56 дана.
12. априла 1999. године – уочи Васкрса, највећег православног празника, НАТО авијација бомбардовала је са десет пројектила, велике разорне моћи, село Мердаре. Пет мештана је страдало, а девет лица је теже и лакше повређено. Међу жртвама била је и једанаестомесечна беба – Бојана Тошовић и њен отац Божина, коме је девојчица издахнула у наручју, када је покушао да је заштити од смртоносних пројектила. Ово је била најмлађа жртва НАТО агресије, а у току 78 дана пакла, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравстене установе, споменици културе и медијске куће. Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља, а према проценама настрадало је између 1.200 и 2.500 људи у целој земљи.
Са овог светог места, из градског парка „Топлички устанак“, и ове године, послата је порука мира да се нешто овако никада више не понови и никоме не догоди, а да се наши настрадали јунаци заувек памте, јер кроз нас живе вечно! Куршумлија памти!
„Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било“…
Вечна им слава и хвала!
ФОТО: Чедомир Савић