Стефан Ристовић победник овогодишњег пливања за Часни крст У Куршумлији
20. јануара 2021.
Председник општине Куршумлија Радољуб Видић обишао породицу Јовановић у селу Краваре
25. јануара 2021.
Поводом обележавања 143. годишњице Ослобођења Куршумлије од Турака јуче 19. јануара у сали Скупштине општине Куршумлија одржана су предавања на теме „Други српско-турски рат (1877-1878.) и ослобођење Куршумлије“ – предавач Доц. др Дејан Антић (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) и „Споменик у куршумлијском парку: Симбол града и олтар слободе“ – предавач мастер археолог Милан Савић.
У уводном делу излагања др Антић је истакао да су Горња Топлица и Косаница током XVIII и добрим делом XIX века доживљвале насилну промену етничке структуре становништва јер су наступајући за турским војним формацијама групације Арбанаса и Черкеза отимале српску земљу и протеривале српски живаљ са поменутих простора. Иако су 1806. године српски устаници предвођени Станојем Главашем накратко ослободили Куршумлију и Прокупље, процеси дехуманизације и десрбизације у долини Топлице заустављени су тек са Другим српско-турским ратом 1877. године.
Говорећи о борбама у Топлици доцент др Дејан Антић је изнео податак да је „Ибарска дивизија под командом пуковника Стевана Биничког имала задатак да протера турске трупе из Куршумлије. Варош је бранило 400 турских низама и 2000 Арнаута.Због немогућности даљег напредовања, јер су се у исто време водиле и жестоке борбе око Ниша, Ибарска дивизија је остала у Куршумлији и почетком јануара 1878. године суочила се са силовитом турском контраофанзивом. По уласку у Куршумлију турско-арнаутске снаге нису имале милости за ратне заробљенике. Мртвим и рањеним српским војницима одсецане су главе које су потом набијане на кочеве.
У наставку предавања професор Антић је изнео мишљење да је ослобођење Ниша 11. јануара 1878. године омогућило прегруписавање јединица Шумадијског, Моравског и Тимочког корпуса и олакшало њихово даље напредовање долином Јужне Мораве, Топлице, Јабланице и Пусте реке“.
„Моравски корпус под командом пуковника Милојка Лешјанина добио је задатак да напредује преко Самокова и Преполца пут Приштине. Схвативши да се из Куршумлије не може одупрети јаким српским снагама које надиру долином Топлице, Хафис паша је своје трупе повукао на линију Самоково-Преполац где је организовао отпор. Јединице Моравске дивизије су без борбе ушле у Куршумлију 19. јануара 1878. године. Пар дана касније започела је крвава битка за Самоково. Почетком фебруара стиже вест да је Русија 31. јануара у Једрену потписала примирје са Турском и да се даља ратна дејства обустављају. Тако је Куршумлија остала под контролом Срба и коначно после 424 година робовања народ Горње Топлице и Косанице могао је да предахне“.
