Kuršumlija na Veliki petak

Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležavaju stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na Časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

Toga dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću, počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuži, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni Ga!“, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob, postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se toga dana farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Na Veliki petek se ne peva, ne veseli, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer ona su u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Tradicionalno Veliki petak u Kuršumliji obeležava se kod manastira Presvete Bogorodice (Petkovače), gde se vernici okupljaju od ranih jutarnjih sati, kod najstarije zadužbine Stefana Nemanje, koju je zajedno sa obližnjim manastirom, posvećenom Svetom Nikoli, podigao između 1159. i 1166. godine. Smatra se da je ovu svetinju Nemanja podigao za svoju suprugu Anu, koja se kasnije zamonašila i bila nastojnica manastira kao monahinja Anastasija.

Božiju službu služili su sveštenici crkve Svete Trojice u prisustvu velikog broja vernika.