Poziv građanima da upotpune postavku izložbe o Topličkom ustanku
27. februar 2017.
Na trgu Topličkih junaka obeleženo 100 godina od ustanka
28. februar 2017.
U nedelju 26. februara, kod spomen česme u selu Mačkovac, održana je jedinstvena svetkovina povodom stogodišnjice Topličkog ustanka 1917. godine, kojoj su prisustovali komandant Treće brigade Kopnene Vojske Srbije – Predrag Grbić, komandant garnizona u Kuršumliji – potpukovnik Grujica Vuković, predsednik opštine Kuršumlija – Radoljub Vidić, predstavnici lokalne samouprave, veliki broj zvanica, meštani Mačkovca i okoline, uduženja građana i mediji.
Daleke 1917. godine, na ovom mestu oglasila se prva ustanička puška, čiji će plamen zahvatiti celu Toplicu i jug Srbije, Ponišavlje, Pomoravlje i Rasinu. Dan uoči ustanka, u kafani “Kod zanatlije“ u Kuršumliji, koja se nalazila na početku Ulice Vuka Karadžića, sedeo je finansijski načelnik „akcizni“ Atanas Bakalov. U jednom trenutku on je, nadmeno dobacio grupi naših ljudi, koji su se zatekli u ovoj kafani “Vaš kral sapanka“. Odmah je ustao Ica Radonjić zvani „Kalajdžija“ i s njim se uhvatio u koštac. Bakalov je začas tresnuo kičmom o jedno omanje bure i jedva ustajući, pun gneva izašao napolje, preteći da će Icu tužiti komandantu mesta. Radonjiću je bilo jasno šta ga očekuje. Sklonio se u kuću poznanika i prijatelja Pere Đokića, a kada je, posle dužeg traganja, komandant mesta Harizanov ušao u kuću Đokića i pozvao ga da se preda, Ica Radonjić skočio je kroz prozor i pobegao u susedno selo Mačkovac.
Ovaj događaj izazvao je uznemirenje i strah kod ljudi u varoši i u okolini i što se više približavao dan dolaska bugarske regrutne komisije, ozbiljno je upozorio one koji još nisu bili u šumama i planinama. Sutradan poslednji Kuršumliju napuštaju: Boža Dimić, Vlada Stanković, Cvetko Otašević, Milivoje Milenković i Jovan Joksimović. Neki su odlazili usred bela dana, prkoseći Bugarima: „Mi odosmo kod Pećanca, doći će i vama crni petak! “. I tako je odavde krenuo oslobodolički pohod. Oslobođeni su Kuršumlija, Blace, Prokuplje, ustanici su prodrli do predgrađa Niša.
O Topličkom ustanku i njegovom značaju za oslobodilački pokret govorio je predsednik opštine Kuršumlija – Radoljub Vidić:
“Toplički ustanak je veoma važan događaj u istoriji Srbije. Bio je to jedini ustanak u tada porobljenoj Evropi od strane Centralnih sila. Većina teritorije na kojoj je izbio Toplički ustanak bio je pod kontrolom Bugara. Povod za ustanak naroda protiv okupatora bili su masovni zločini, pljačke i odvođenje u internaciju velikog broja civila. Osim regrutacije Srba za popunu borbene gotovosti bugarske vojske okupatori su otpočeli i sa procesom prisilne bugarizacije stanovništva. Zabranjivani su rad srpskih škola, upotreba ćiriličnog pisma, običaji kao i upotreba srpskih prezimena. Narod čija je vojska bila u Grčkoj gde je otvoren Solunski front i bila daleko od svoje otadžbine morao je da se suprotstavi okupatoru. Iako su vojvode: Kosta Milovanović Pećanac, Kosta Vojinović, Milinko Vlahović, Toško Vlahović i Jovan Radonjić doneli odluku u selu Obiliću kod Bojnika da se ustanak digne u martu mesecu nezadovoljan narod okupio se na ovom mestu u selu Mačkovac, gde je spontano i počeo ustanak. Četiri komandira četa koji su bili na ovom mestu su: Cvetko Otašević, Anđelko Lazić, Rade Vlahović i Miloš Milošević koji je prema pisanim podacima opalio iz puške prvi metak. Kuršumlija je bila oslobođena do 10 i 30 časova pre podne, zatim su čuvši ovakvu vest prokupčani oslobodili Prokuplje. Ustanici su pod oružjem mobilisali 13.000 vojnika, dok su bugarske snage brojale između 35 i 40 hiljada vojnika. Oslobođeni su Kuršumlija, Prokuplje, Ribarska Banja i Lebane. Pošto je izostala pomoć sa Solunskog fronta koji nije bio probijen, ustanak je ugušen u krvi 25. marta 1917. godine.
Vojne doktrine kažu da je ustanak možda podignut u nevreme s obzirom na situaciju na frontu. Ali ponosni Topličani jednostavno nisu više mogli da trpe zulum okupatora. Čaša se prelila kada su počeli da regrutuju srpske mladiće u bugarsku vojsku da bi se borili protiv svoje braće koji su već bili u Topličkom Gvozdenom puku.
Podizanjem ovog skromnog spomen obeležja pokazali smo da ogromno junaštvo i strašne žrtve naših predaka u borbi protiv nepravde i ropstva ne smeju i ne mogu da se zaborave.
Podsetiću vas da je pre par meseci narod u selu Igrištu podigao somenik Topličkom gvozdenom puku. Ne smatram da smo sa ova dva gesta zaslužili neku slavu već smo samo delimično oprali obraz prethodnim generacijama koje zbog raznih državnih ideologija to nisu smele ili nisu htele da urade.
Danas smo srećni što je Toplički ustanak postao državna manifestacija“.
Predsednik Vidić je nakon toga pozvao okupljene da iz Mačkovca pođu u Prokuplje, gde se održavala centralna manifestacija pod pokroviteljstvom Predsednika Republike i Vlade Republike Srbije.
Uz najveće vojne počasti komandant Treće brigade Kopnene Vojske Srbije – Predrag Grbić, predsednik opštine Kuršumlija – Radoljub Vidić i direktor Narodne bibliotke – Dragan Simić svečano su otkrili spomenik, nakon čega je isti osveštan.
Delegacija Vojske Srbije, predstavnici lokalne samouprave udruženja i potomci položili su vence i cveće uz poruku sa da se heroizmi i stradanja napaćenog srpskog naroda, pod bugarskom okupacijom, nikada ne zaborave i nikada ne ponove.
